Дело

УСПОМРШЕ ЈЕДНОГ ДИПЛОМАТЕ 165 да су савест и одговорност Евроие подједнако заиптересоване да пресеку „понављаље страдања“ која су је узбудила; ио том, одбацујући све раније иаведеие плапове и између осталих евентуалну анексију двеју провинција којој од суседних кнежевина, истицао је љубазно незгоде од „низа словенских држава р:роз балканско полуострво.“ Његова аргументација постаде још вештија кад стаде говорити о Турској. Хтео је да је убеди о изврсним намерама Европе, развио је врло пријатељским тоном велике користи које би нашла Порта „да се отресе терпторија без стратегијске вредпости“, чнја ју је одбрана стајала „огромних трошкова“ и излагала је „страшним опасностима“. Жртва која јој се наметала била је дакле за рву сведочанство о пријатељском старарву Дворова. Скуп је ћутке слушао ту дрску теорију, знајући да се нредложена одлурш не да избећи. Па ипак, како турски пуиомоћници неће пропустити да протествују, и како се могло бојатн и руских напомеиа, ваљало је појачати задобивени утисак, и кнез Бизмарк одлучно стуии на бојиште. Пре свега исказа потпун пристанак Немачке на енглески предлог: по том постављајући питање изван и изнад аустро-угарских интереса, и дајући му „европски карактер“, постави као начело да Дедино, каква моћна држава“ кадра би била пресећи у Боспи п Херцеговини повратак потресима којн су заљулали Псток „и представи изнесену меру не само као вршење једнога права, него и као извршење „једне дужности“. Изгледало је тако, према тој казуистици, да се требало бојати гриже савести, не због тога што пљачкају Турску, него да не компромитује мир Европе. Не знам да ли су сви пуномоћиицп делили то мншљење, али се одмах видело да је било бескорисно наваљивати, јер када је гроф Корти, који се иије дао лако засленитн, затражио од грофа Андрашнја неколико накнадних објашњења, овај се ограничн да изрази доста каваљерскп наду да ће Пталнја ценитп ту ствар као н остале владе. Нред такпм свршетком Француска, која ппје имала особнтнх наиомена, н Русија, која је своје сматрала као сувишне и сумњиве, остадоше нема лица. Каратеодорн-наша једпнп узе реч: бпла је то антитеза која није реметила нлаи комада. ЈБегова речнта и храбра одбрана без успеха је бранила адмпнпстрацпју и либералне намере отоманске Порте. Мнслно сам, слушајућп га, да бн можда одлучно нозивање на суверена права која ће погазпти внше збу-