Дело

НА БОЖЈИ ПУТ 17 3 буде убијен. У том би треиутку био мрзовољан и на себе и на цио свијет, али ипак се пије могао одбити од крађе, ма да му је у таким приликама глава о копцу висила. Страст је страст — па мирпа крајина! На годину дана прцје херцеговачког устанка на Турке Леку ти однесе враг пекуд иут Загорја. Безбели, да што украде. Врљао је ио шумама, планипама и странпутицама там’ н амо, и прешкао неће ли ђе што ваљано опељугати. Тако га сутура нанесе кроз Зелен-гору. Било је иеђе испред нодне. Л>ето. Упекло сунце као што бити може. Освојио га зној и умор, а спопала жеђ па никуд ни распедити. У хладу кроз гору и којекако, али по голетним пропланцима мука жива. Чак се и лишће по дрвећу спарушило, трава оклебесила, а муве и обади заћопечили да оба ока испију. Да се миче напријед кроз халуге и уз главице, не може се; да се лежи, не да жеђ. II шта је знао чиннтн? Није остало дебеле сјенке да се у њој иије одморно; ни букова дебла међу чије рачве није завирио, неће ли наћи дупљу с макар и устојаном кишницом; ни грохтиње на чије се плоче пије попео, е да бн се намјерио па какву каменицу с водом; нн јаме на коју се није навирпо па и спустпо у њу не би ли потрефпо или капавицу или снијежницу да жеђ утолп. Кад би неђе усред густих зелен-горских гудура, трже га звијук и уледи на мјесто. Звијук се понови, и Лека, по нагону, напери пушку и стаде нза једног бора, уплашен као зец а блијед као смрт. — Ко си бре?... грмну глас изнад њега пза једног каменитог обронка. Лека врже очи на ту страну и умало га капља не ударн од страха. Десет глава вире иза кршева, а пред сваком се протегла по дугајлија, као гвоздеин кљуновн у оннх баснословних птица што на оном свпјету кљују грешнпцима џигерице, срце п очп. — Предај се, н остав’ оружје!... понови псти првн глас са стијена, Лека немаде куд камо, но побаци оружје поред себе, па се погнуте главе уиутп п прпмаче непознатој засједн. .'Буди из засједе искоче у трен ока, слебутају се око њега, онколе га и ухвате жива. На срећу но њ, Лека у њима познаде српске хајдуке н пред њима чувеног харамбашу, Драга Обренова. Познаде и Драго Леку, као старог јатака н калауза; п ту Лекп