Дело

НА БОЖЈН ПУТ 1 75 с тебе. Но да се мореш, мој златни аго, потрудит’ до ту ђе у село... има зеиђил вашије’, а сви су дочекни и рази мусафирима да тога не би наш’о на далеко. Ја знам ти с’ из далека, суст’о си — па б’ п љевше починуо тамо код њпг на душецима но код мене на слами а у поњави?!... Лека погледа испод ока на ђечију ложницу, у којој два малишапа од по осам до десет година хркаху у најљепшем сну, п тај-час позиаде да Загорка лаже. Сјети се да ту има нешто, на ће лукаво с натмуреним изразом на лицу: — А-да, пе могу ти, валај, нп стоне никуд да.ље; но ћу таман вођекана ноћес, па шта ми Бог да! Прођи се, јадна, зановетања! Тако ми свечева сунета, мим’ оно што је ком у таксирату забиљежено никоме ништа неће бит'; а, билај, од таксирата иксан не утече, па да му је шехитан кум. Но садекана ђе смо ту смо; што му га је ту му га .је!... То невјести не би мило, ама пе смједе ни зуба обијелити. Турчин је у кућп, а с њим се није шалити. Лека, но обичају, погледа по кући, и јако се изненади кад виђе кућу пуну крцату као кошницу. То суво месо висн над огњнштем о жиокама; кошеви леже на гредама као коке на легалу; хамбари се упрпјечили с једну страну, а бадањ и каце с другу страну огњишта уз дуварове; бакренп суди запремили пола зида изнад ватре, а шта ли тек још има горје на тавану... Удно куће бијаше пошпрок дрвени кревет, натрпан јако узабраном травом и прекрпвен поњавама — умамурен за ашик као игда, и таман за двоје. Лека напуни чибук јањиџом; домаћица му метну угљен те затутуми, па ће је запитати преко чибука: — А чија ти би, бона? — Ја покојног Јована Шудупа... одговорн невјеста, поцрвенпвши до иза ушнју. — А да-ну, јадна, мало каве имаш ли?!.. Научио сам, па не могу беж ње за живу главу. А п суст'о сам,... а бели је добра за уморна и дертлн иксана, чисто му некуд иовратн девер и кувет... зађе лека мпрно заповједничкн. Домаћица немаде куд-камо, и ма да јој бп п криво и жао да крена од муке, прнстави кавене суде уз ватру н стаде мљетп испржену каву. — Јеси ли давно обудовила?... надовеза Лека лукаво. — Има двије-три године— рече жена истресајућн самљевену каву.