Дело

176 Д Е Л 0 — Колико нмаш евлада?... иастави Лека удворењачки. — Салте то двоје, Богу на аманет!... уздахну невјеста, засипајући каву у џевзу. — Па к'о да ти је, Богу шућур! остало иза рахметли сахабпје лнјепо; чини ми се, пе пролазпш рђаво с том ђечицом — да су ти жив' и здрава!... ходе јој Лека подлиЈевати. — А оно, теке тако... животари се. Бог ме ниј’ оставио без нафаке — ’валимо га! Ппокоштина је, а могло би се некако крпит’ дан за дан и везат' лик с онутом. Но и село нам је душевпо, па ми се не оглушава: а ага добар предобар — да му Бог да сваку срећу! — па ме помаже шаком и капом Бог му д'о те се свог лијепога здравља наносио!... ражџагорп малоумна дугокоса, мијешајући мед с кавом у мерџанли филџану. — А велпш: душевно село, а ага иредобар, а?... — Село к’о иједно, а сам ага за стотину такије’ села. Све што ’оћеш код њега је: и лијеп к’о внла, и јунак к'о вук, и болећи к’о мајчино срце, и имућан к'о везир, и добар к’о добар дан у години, и фис... тако па се мимо то не може... настави домаћица и додаде Леки каву у филџану, једну па другу. — Који оно би ага вођекана?... запита је Лека присркујући каву нреко чнбука. — Та буди Бог с тобом, зар не знаш? Јусо МЗкић, а да ко?... изговори жена некуд нопосито и важно. — Јусо!... дрекну Лека, као да га ко збоде ножем међу лопатице, изрогачи очи у страху као онај филџан у руци, а лактови и кољена му заклецаше тако да тур његовнх мавених чакшира испи пола фнлџана просуте каве. Домаћпца је била и сувише проста да нримнјети какво било узбуђење на Леки, којн се брзо прибра и, да би укрио трагове, настави: — А знам, бона, Јуса... како да га не бнк знао! Тојемој најбољи дост и кардаш. Честит је ту Турчин — не било му завидости! Валај-и-билај, згодније мушке главе п бјешњег ђппца нема од Неретве па чак до Бојане, да .је кабил! А долази ли кад вођекана? Баш бп ми бпо ћеиф да хоће окле доћ' ноћес да се внднмо од живе жеље — нијесмо се, бнва, виђали има тај земан. А, турске мп вјере, да зпа да сам ја вођекана ноћес, дош’о би он саврх Зелен-горе ја ли са дпо Дрпне — не би мог'о одржат’. Ахбабп смо ми, моја драга, н наше куће п сојеви од баба-земана — још да знаш!...