Дело

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 357 да човек и ногом ступи на те труле даске, одмах би био готов. Зар се што и може видети у тој помрчини? Најмање неколнко фати има дубине... и још пуно воде... Козаци почеше да вичу. Са свију страна осуше се са грдњама и претњама на осуђеника. „Слушајте шта ћу вам рећи, господо чиновници,“ поче Бусов да говори одмереним гласом (он беше само блед али миран, од како стража овамо стиже); „боље је не вичите, већ ме саслушајте. Ја сам још јутрос знао, да Авдоћа више није жива. Сад бар можете знати, где ће те јој леш наћи. Ево вам за доказ и њене махраме, ја сам је нашао ево овде на рупи“, Сви погледаше на црвену махраму, коју он држаше у рукама н којом је раније давао знак. „Но, то још не значи ништа,“ поче наредник после општег ћутања, „мараму је она магла и случајно изгубити бегајући.“ „А даске? Јесте ли слепи те невидите! продера се Бусов па бесомучно стаде газити по даскама, који око рупчаге разбацане беху. „Сигурно је шахт био сасвим покривен. Зар се сме један старп шахт оставити отворен?“ За један тренутак сви опет ћутаху, погођени тешким доказом. „Да се само траг заметне!“ узвикну одједном са танкпм гласом неки ћосави козак, са шиљатим носом п плавом косом, „то је учпњено само да се траг земетне.“ „То ћемо да видимо,“ одговори наредник; „ако је учињено намерно да се само траг заметне, зато ћеш по закону платити а ако није... Хеј браћо, нека неко од вас потрчи до светлих радионица и нек донесе један конопац, само брзо. Немој те да заборавите и фењер. А ти Пуговкине, брзо дозови официра овамо. При оваковом случају, мора и официр присутан бпти.“ Пуговкин, онај исти козак са шиљатим носом, који је посумњао био, да је ту нека превара, узе пушку на раме и отрча низ брдо; за њим одоше још два козака. Ови што осташе почеше да говоре о начину, како да се то учини. Облетању около рупчаге али се ни један од њих не усуди, да приђу ближе к отвору, већ само кушаху ногама капак, викаху, псоваху и грђаху један другог. Бусов стојаше на страни апатично и не осврћући се на општу вику. Ја сам седао подаље на камену и све посматрао. Не прође ни пун сахат, кад се Козацп вратише са конопцем а после пет минута стиже и један млад официр,