Дело

У СВЕТУ ЗАТОЧЕНИХ 359 Са дна јаме нико ништа не одговори. Наредник неколпко пута викну доле — али никаквог одзива. У грозном очекивању тако је прошло неких десет мин.ута. „Ваљада ју је привезао за конопац.“ „Кога?“ „Њу, самоубицу. Хоће прво да пусти да се она извуче па ће после он.“ „Повуците конопац!“ командоваше официр. „Шта толнко тамо чини та животиња!“ Козаци отпочеше добро да вуку за конопац. Одоздо дрхташе конопац, као да им одговараше. „Вуцте, вуцте! заповедаше официр. Само живље момци!“ Пет козака свом снагом вукоше конопац. II она два чувара сташе им помагати. „Ху! Алајето нека тешка женскиња! Не кажу бадава да је та вашег Кострова добро протресла.“ С оним својим суровим шалама изгледа да су хтели сами себе да охрабре; сигурно су имали страх, да ће вукући ускоро угледати онакажени леш самоубице. Официр се чињаше као да не чује разговор својих потчињених и беспрестанка скакуташе на свом коњу тамо-амо. „Но браћо, још једном... У — у...!“ Из бунара помоли се црна глава Бусовљева. Сви у глас узвикнуше зачуђено. Официр поста црвен од љутине, а његово детиње — угојено лице, отпоче опет да мрда. „Шта је то, брате, од тебе? Хоћеш да збијаш шалу са мном! Даћу да те добро са бичем ишибају, пснно једна, због тебе само време губим,.. Што је ниси извукао, кад си је нашао.“ „Вуците је сами, ако вам треба,“ одговори му Бусов да се једва могло чути. И не дрешећи конопац паде на даске. Овај одговор све је ражљутио. Тада официр, заборавивши у љутини сваку предострожност, приђе са коњем до самог шахта, наже се и са својим бичем ошину осуђеника преко лица. На лицу осуђениковом указа се после кратког времена црвена бразда од левог слепог ока па до десног образа. „Тако се одговара једном официру? Говори шта си видео?“ Алп Бусов га и не погледа. Он је и даље седео на да-