Дело

Ј1 У Д II Љ У Д II 325 зналачкн. То је био учен човек, који је знао све што је потребно за познавање света и људи, његова је глава била богата библиотека силних путовања, а ннје му било равна у причању о бродолому Медузе, или о каквој морнарској авантури на мору. Огрешио бнх се кад не бих споменуо, да је тај човек био добра срца; захваљујућн његовој добротн могао сам да постигнем знатан успех у проучавању латинског и грчког језика; он ми је дао неколико ваљаних лекција. Он је био према сваком услужан. Једном нриликом гледао сам га кад је прекинуо решавање некнх компликованих рачуна, којејеимаода свршн ио налогу неког- астронома, и то само зато да би помогао једпој старој служавци при цепању дрва. Памћење га нпје било изневерпло. Сећао се свију догађаја из свог живота, само не оног, који му је потресао ум! Изгледало је као да је сасвим заборавно смрт свога сина; бар нико није чуо из његових уста ни једне речице, по којој би могао закључити да се тај јадни човек сећа оне страшне несреће. Он беше добро расположен, готово весео, п радо је освежавао свој дух ужпвајућн у пријатним и великим санкама. Тражио је друштво младих људи. Чешће дружење с њима имало је утицаја на његов дух, који је нмао све одређенпји педагошки карактер. Ја сам доста мислио о том читајући ТгаНе с1 ез еГиЈез од Ролена. Морам рећи, да се слабо уносио у мисли својих младнх пријатеља; али је своје мисли исказивао с великом упорношћу, не допуштајући ннком да га прекида. Приметио сам слично расположење код свију таквих личности, које сам нмао прилике да походим. Пошто се скоро двадесет година облачио, и лети и зими, у навлаку од душека, појави сеједног дана у прснику с малим квадратима, на коме није било пичега смешног. Са оделом је променпо и расположење, али ова промена није била ни мало срећна. Јаднп човек беше тужан, ћутљив и повучен. Неколпко полугласно изговорених речи одавале су његово неспокојство н страх. Његово лице, које се увек јако црвенило, беше сад покривено малпм, ружнчастнм кружићима. Усне му беху готово црне п отромбољене. Храну није хтео да прими. Једног дана, говорио је о сину кога је изгубио. Сутрадан су га нашли у његовој соби — обешеног. Сећање на овог старца улива ми истннпту снмпатију према свима људнма, који су му сличнп. Ну ја мислим да је мален број таквих луда. Њнх има као п