Дело

338 Д Е Л 0 и тесноме сродству закона боје са законима музике. Нада све то оне са обожавањем беху подпгнуте пут великога слпкара шпанског Веласкеса. Под утицајем ова три фактора (Веласкес, јапански сликари, сродност музике п сликарства) створи Хви* слер једну оригиналну уметност, која му у историји уметности обезбеђује веома угледно место. . Он се иначе разликује од својих школских другова импресиониста. Обоје су, истнна, ишли у школу код великога мајстора шпанског Веласкеса, ну док су се Мане (Е. Мапе!) и његова школа на Веласкесу научили својој сопственој техннци, дотле се Хвислер трудио да великога Шпанца модернизује. Онима је Веласкес био само подстицај, Хвислеру позајмљује он тихи и свечани тон своје уметности. Хвпслер никад није слнкао у мрљама и тиме се разликује од неомпресиониста. Техника ових састоји се у томе, да се светлост разложи у боје једне прпзме. Боје се стављају једна поред друге као тачке већих или мањих димензија. На ретпни ока треба ове мрље од боја да се стопе у ефекат светлости. Боје се, дакле, не мешајујош на палетп, већ се примењују чистн тонови призме. Оку гледаоца оставља се, да оно само учини најпогодније мешање ових чистих боја. Уметност Јапанаца учнни његово око веома осетљивим за боје. То најбоље показује његова слика Ба Ргтсеззе сЈи Рауз с!е 1а Рогсе1ате. Једна је боЈа на његовим сликама обично кључ целе композиције боја. Остале су боје унете само као споредни тонови и као иотребна допуна скале, коју имађаше пред очима. Као главни тон служи му на сликама, сликанпм масним бојама, увек црна боја, а на сликама водених боја бела хинеска боја. Он беше тако фрапиран слагањем закона музике са законима боја, да је за своје слике врло често узимао музичке термине. Он везује своје боје у хармоније и симфоније, као што један музичар везује своје тонове. Кадонједној слици даје име Хармонија у Црном и Сивом, онда то значн, да су Црно п Сиво главне боје на његовој слици, као што је у једној симфонији само један тон главан. Тиме пак нису остале боје искључене. Слично музичару, који према главноме тону подешава остале тонове тако, да овај остане увек у превази и Хвислер бира само таке боје, које не кваре склад са његовим главним бојама. Кадјебила изложена слика Хвислерове мајке, која беше означена као Аранжман у Црном и Сивом, хтели