Дело

Џ Е М 3 X В II С Л Е Р 339 су некн критнчари поласкати синовљој љубави Хвислеровој и на основу ове слике истаћи племенит карактер његов. Ну за Хвислера тако што не беше ни мало ласкаво. Он сам вели: „Узмите на пр. слику моје мајке, која је у Краљевској Академпјн нзложена под пасловом: Арапжман у Дрном и Сивом. Она управо и није ништа друго до то, што је означена. За мене има она нарочпту вредност као слика моје мајке; ну како се може и сме публика ннтересирати за личност оке, која је престављена?“ За њ беше само спољашња страна слике главна ствар. 0 ма којој од његових слика нема се, ирема томе, много што шта рећи. Код њих се још може говорити о оном расположењу душевном, које оне у нама изазивају. Као што музички тонови дају душевном расположењу слушалаца извесну боју, тако и боје на Хвислеровим сликама изазивају извесне тонове у дунш гледалаца: Ево на пр. слпке Карлајла (Каг1у1е). Пред сивим зидом у скоро сасвпм празној соби седи у профилу овај велики човек. Ј1ице му испијено, болан израз уста, тужан поглед. Он седи на ирној столпци, а на коленима држи велики црн шешир свој. Тело му изгледа као укопано у пространој црној хаљини, са дубоким борама прекрштене ноге ишчезавају испод тешкога горњега капута, који је стављен више њих. Мртвачка бледа глава малаксало је клонула на лево раме. Неочешљана брада и дуга коса су седе; очи пола затворене, а пола будне; у цртама лнца огледа се озбиљна резигнација, из које веје дах сете. Све, што окружује Карлајла, складно се допуњује са меланхолијом, преливепом на његову лицу. Дан је суморан и мрачан, као магла, која се диже из Темзе. На зиду внси један бакрорез у црном оквиру, сличан посмртној листи, оивиченој црпим линијама. Боје (слнка је означена као аранжман у црном и сивом) својим распоредом тако утичу на гледаоца, да се чини, као да сетно п у молу одјекује жалосни погребни марш. Слика Хвислерове мајке врло је лепо описана код једног Француза: „Жена седиуједној просто намештеној соби, у коју продире последњи зрак вечерње светлости. Она је окренута профплом, непомпчна и утонула у снове, у једној од оних пауза, које изгледају с поља тако тихе, ну које су изнутра снажно помућене успоменама целог једног живота.“ „На овој мирној, благој жени и око ње има много што 22*