Дело

32 Д Е Л О — Какав намештај ? Ко је узео намештај? — Носачи, госпођо... Тек што сте Вн отишли, у скоро дошли носачи... Ја сам јавила господину и господин заповедио да издам... А после тога дође јучерашњи господин и... Већ ми тако изгледа, да је он господину новац донео... Марија Мпхаиловна гледала је у Лизу н ништа није разумела. — 0 каквом намештају ви говорите, Лизо? — Па о гостинској соби, госпођо. Диван, две наслоњаче и шифоњер... Њих су и однели... II сад —евовидите... Сад је тамо празан кут. II Лиза отворн врата гостинске собе и покретима позва Марију Михаиловну да погледа у празан кут. Марија Михаиловна махинално пође за њом п тек тада је све разумела. Гостинска соба представљала је ужасан призор. Најмилији кутић Марије Михаиловне, тај баш, за којп су познанпци говорили: „како је прекрасан тај Ваш кутић!“ — зијао је пуст. Најбоље ствари, које су' састављале украс стана, стварп са којпма је била везана успомена на њихов медени месец, биле су однесене... И њој је сада било јасно све, што се догодило. Петар Васиљевић јој је у шали причао, да се тих дана провинциски издавач усхићавао њиховим намештајем а нарочито да је жудно погледао на диван, две наслоњаче и шифоњер... Покренута неком страном силом она пројури кроз трпезарију у кабинет, с лупом отвори врата и заустави се на прагу. — Петре Васиљевићу... — гласом којп је дрхтао и прп ком су већ јуриле сузе, проговори она: ето дакле на што сте се Ви решили... Ето нашто! Ну, кад је тако, то знајте: не треба ми Ваш новац... Узмите ганатраг!.. Андрија, чујеш ли? Ако нмаш ма трунку љубави према мени... Чујеш ли? Дај му одмах новац... дај, дај!... Мој мили диванчић... Ши-фо-њер... II сузе су се већ потоком лиле из њених прекрасних очију. — Но Масјо... — тихо, нежно умиривао ју је Баруљин, а сам у исто време опрезно иђаше натрашке ка другим вратима: — ти се најпре умири, а по том слушај објашњења Петра Васиљевића... Ну, ну, умири се, Масјо... Последње речи он је изговорио већ за вратима, а одатле на прстима, као стрела појури у предсобље, дохватн с чивилука шињел, сабљу и качкету, оставив чак каљаче, подиже кључа-