Дело

34 Д Е Ј1 0 На то се Марија Михаиловна већ осмехнула. — Како је он хитар! Ну, Пећо, пошљи по њега... Нека дође да руча. Он, сиромах, тамо, може бити, тужи... Наппши му док се ја умијем и спремим... А знаш, Пећо, ти... Ти имаш право, — рече она, устајући с дивана: — доиста, боље је жртвовати своје но... Ну, да, једном речју — ти имаш право... ја ћу — за десет минути бити готова! Она оде, а Петар Васиљевић седе за сто и написа: „Андрија Михаиловићу, опасност је прошла. Масја Вас моли да дођете да ручате с нама. Ипак, за сваки случај, из предострожности, новац оставите код куће, или још боље однесите га у вашу касу...“ Кроз четврт часа у трапезарији је седело њих троје и потпуно мирно ручали. Пожаревац, 1904 год. С руског превео Мих. Ј. Миладиновић