Дело

5ЕСЕ55ГО ВРЕЕ15 101 Друго: да не траже од нас Срба да знамо како рођепп Руси читају самогласнике а и о\ то јест, да нас не питају кад се о чита као а, а када се онет а чнта као о; „Пшшт као што говориш“, рекао је Вук. Како је то за наш искренп демократизам, да једно пшиемо а друго да читамо!... Другови! То је пашквила на наш Сриски образ н карактер! Наша је девиза: као што мислитп тако наппши, а како си наппсао, — тако читај!... II треће: да пас не питају глаголе Четврте Врсге. Ето то троје, завршује Мнлић, да нам олакшају, па ћемо опда иолагати испит. Иначе, — јок! Нристајете ли? — Ми пристајемо, ама ако они не иристану ? чу се један глас. — Пристаће! уверава пх Милић Илић. Пристаће полтрони! Они су ради иас, а не ми ради њих; ми требамо њима а не онн нама... — Тако је! одобравају неколицпна. — Не заборавите, грађ ... ова.ј, другови, наставља Милнћ, не заборавпте, велим: да нас, ђаке, зову „узданица народна“ а не њпх, професоре!... Не могуће је описати урнебес који настаде после ових тако ионуларних речи Милићевих; и козе и јарад, н звери и тице из околпне — све прсну куд које у шпиље и тмасте дубине шумске, кад се захори: Ура! Живео Мплић Плић!.. — Пристајете ли? пита их поносито Милић. — Издајица ко не пристаје! деру се једнп. — Нек изађе полтрон на среду! — На среду с кукавицом!... — Потпишите се сви! вели им Милић. Један донесе неро и мастпло а другн један најмањп међу њпма саже се мало да им нослужи као писаћи сто. Милић му метну на леђа Захтеве, и таке свп један по један прилажаху п нотнпсаше се. За тим се саже сам главом Милпћ метуше сад њему оне Захтеве на леђа. — Потписуј Кићо! велп Милнћ. Тада н најмањи прнђе и нотписа се. Милић прозва све. Занита пх још једиом: да ннје који изостао? Пзброја ђаке н потнисе, н кад нађе да је све исправно п да се слаже, рече: Добро је! Овако ми њнма! II одмах после овога крепула се нзабрана тројнца у град впшој својој власти.