Дело

ЈАКА КАО СМРТ 107 тељке, бринући се пре свега о своме телу и тврдичећн својим здрављем. Она подиже вео и нрошапута: — Лепо, а неће да ме нољубе? — Пушио сам, вели он. Она учини: — Којешта. — Затим пружајући усне: — У толико горе. И њихова уста сусретоше. Он узе њен сунцобран и скиде јој пролећни жакет брзим и поузданим покретима, навиклим на овај уобичајенн посао. Пошто она седе на диван, он је упита с интересом: — Шта вам ради муж? — Здраво је, мислим да сад говори у скупштини. — Е! о чему? — Свакојако, као и увек, о репама и о уљу од репице. Њен муж, граф де Гијероа, посланик из Ера, постао је стручњак у свима земљодељским питањима. Али спазивши у једноме углу скицу коју није познавала, она пређе нреко радионице и упита: — Шта је то? Пастел што сам га отночео, слика кнегиње де Понтев. — Ви знате, рече она озбиљно, да ћу затворнти вашу радпоницу, ако отпочнете наново да радите женске слике. Ја добро знам камо то води, такав посао. — 0! рече он, Анина слика се не ради два пута. — И ја се надам. Она је испитивала заночетн пастел као жена која се разуме у уметностп. 5гдаљи се, приближи се, нанравн заклон руком, потражи место на коме би светлост боље падала на скицу, затим рече задовољна: — Добро је. У иастелима успевате врло добро. Он прошапута полугласно: — Мислите? — Да, то је деликагна уметност за коју треба много одличних особина. То нпје за мазала сликарска. Већ је дванаест годнна како она показује своју наклоност ка лепој уметности, борећи се за то да се она врати к простој стварности, и, с гледншта светске отменостп, гонила га нежно к идеалу дражи нешто мало ненрпродне и нзвештачене. Она упита: