Дело

116 Д Е Л 0 су само оне љупке и привлачне. Сликајући, стојећи пред својом сликом, примичући се и узмичући са борачким покретима, говорно је слободно о својнм стварима, као да, бог зна од када, познаје ову лепу жену, плаву, у црнини, начињену од сунца и црннне, која је седела пред њиме, која се смејала слушајући га и која му весело одговарала, и са толико живости да је, сваки час, губила положај. Час се удаљавао од ње, жмурећи на једно око, нагпњао се да боље уочи целокупан израз свога модела, час се прнближавао сасвим близу да запази и најмањп прелпв њена лица, најнесталније изразе, да обухвати и да оно што је у женском лицу више од видљива спољашњега нзгледа, оно истпцање идеалне лепоте, унутрашња и велика љупкост што је свако има, и која чинп те неку безумно воли један човек, а не неко други. Једно пре подне, девојчица стаде пред слику, са оном детпњском озбиљношћу, и упита: — То је мама, је ли? Он је диже у своја наручја љубећи је, поласкан овом наивном похвалом сличности свога дела. Другога дана, када је изгледала врло мирна, чуше од једанпут да она рече сетнпм гласом: — Мама, досадно ми је. И слпкарјетако био дирнут овом првом жалбом дајенаручио те су донели, сутрадан, у радионицу читав товар играчака. Мала Анета зачуђена, задовољна и увек замишљена, брижљиво их поређа, да би их могла узимати једну за другом, како јој се када прохте. После тога поклона, она заволе сликара, као што воле деце, оним пријатељством животињским н милим које их чини тако љупким н заношљнвнм. Г-ђи де Ријероа се допадаху седнице. Била је страшно беспослена те зиме, пошто је била у жалости; елем, пошто није одлазила у свет и на свечаности, она унесе у ову радноннцу сву своју животну бригу. Како је бнла кћи једнога парискога трговца, врло богатога и гостољубпвога, и вечито болесне жене, коју је брига о здрављу држала у ностељп шест месеци годишње, иостала је, и ако веома млада, савршена домаћица, која је умела да дочека, насмеје се, ћаска, и разликује људе, и знала шта треба сваком рећп, била је одмах врло задовољна жпвотом, увнђавна и досетљнва. Када су јој представили графа де Гијероа као вере-