Дело

,ТАКА КАО СМРТ 117 ника, одмах је вндела користи што јој тај брак доиоси, и примила пх без икаква противљења, као разумна девојка која зна врло добро да се ие може све имати, и да у свакој прилици треба наиравити биланс примања и давања. Када је ушла у свет, необично цењена због леноте и духовптости, виде где јој се многи људи удварају, а ни за један мах не изгј6и мнра својега срца, разумнога као и њен дух штоје. Ипак је бпла кокетна, са освајачким и разумним кокетством које нпкада није ишло сувише далеко. Ласкања јој се допадала, побуђене љубави су јој биле мпде, и ако се могла показнвати да за њих не зна; а када би осетила о каквоме салону да јој се целе вечерп одају частн, спавала је мирно, као жена која је испунпла своју дужност на земљи. Овај живот, који је трајао седам година дотле, не умарајући је, не чинећн јој се једнолик, јер је обожавала ово непрестано кретање света, нпак јој је, по неки пут улевао жељу за чим другпм. Људи из њене околнне, политичари, финансијери или беснослени клупски људи, занпмали су је нешто мало као глумци; она их ннје озбиљно узимала и ако је иоштовала њихове улоге, звања н титуле. Сликар јој се у почетку допао свим оним што је у њему било ново за њу. Занимала се дивно у његовој радионицп, смејала се од свега срца, осећала се духовитом, знала је да му је по вољи због веселости што је уносила у седнице. И он се њој допадао јер је био леп, јак и славан; ни једна жена, ма шта она говорнла, нпје равнодушна ирема телесној лепоти и слави. Поласкана што је запазио овај вештак, расположена да врло лепо о њуму мисли, открила је у њему мисао жнву и образовању, утачаностн, маште, ираву драж разума п живописну реч, која као да је осветљавала оно што је она говорила. Брза присност се .јави међу њнма, и у руковање када је долазила као да је, свакога дана све впше, улазило нешто из њнхових срдаца. А тада, без икаквога рачуна, без нампшљенога решења, она осетп да у њој расте жеља да га занесе, и томе подлеже. Ништа није предвидела, нншта смпшљала; била је само кокетна, само с впше љупкости, као што бисмо нагонскн билн према човеку који нам се више допада од осталих; и она унесе, у све своје опхођење с њиме, у своје погледе и осмехе, онај заносни жар што шпри око себе жена у којој се пробуднла нотреба да буде вољена.