Дело

МЕТАФИЗИКА ЉУБАВИ — АРТУР ШОПЕНХАУЕР * Навнкли смо да вндимо песнике, где се поглавито баве опнсивањем полне љубави. Она је но правилу основна тема свнх драмских дела: трагнчних и комичних, романтичних и класичних, индијских као и европских. Исто тако она служи као материјал за највећи део лирских и епских песама, а најбоље ће се видетн та огромна употреба полне љубави у песничким творевинама, ако уза све то урачунамо и оне грдне свеске романа, што их псто тако правплно, као земља свој илод, већ столећима даје свака годнна у свакој цнвилизованој европској држави. Сва ова дела, по основи своје садржнне, ннсу ништа друго, до многострани, кратки или опширни описи страсти, о којој је реч. Онп опнси, с којима се највише успело, као на пр. Ромео и Јулија, Нертер п Нова Хелојза, стекли су бесмртну славу. Велика је пак заблуда кад Ларошфуко мисли, да је са страсном љубављу као и са аветињама: свак говори о њнма, али пх н-нко није впдео — а нсто тако у заблуди је и Лихтенберг, кад у свом снису „I )је Мас1Л с1ег Глеће“ (Моћ љубави) пориче стварност н прпродност те страсти. Немогућпо је да песннчкн генији свнх времена описују, а човечанство ирима с непроменљивим учешћем нешто, што бп човечи.јој прпроди било страно п што би јој нротивуречнло, јер без истнне нема ни уметннчкн лепога: Шеп п’ езГ ћеап с|ие 1е угај; 1е \та1 беп1 евГ аппаМе.1 У сваком случају и искуетво потврђује, да оио, што се јавља као жива, но пиак савладљпва наклоност, може иод из1 Само је истипито леио; само је нетпннто пријатно. Б о а л о. 11* -