Дело

164 Д Е Л 0 весним околностима да нарасте до страсти, која по јачини превазилази сваку другу и која баца на страну све обзнре, савлађује све сметње с невероватном снагом и пздржљивошћу, тако да за своје задовољење ставља и живот на коцку, па чак, ако се на несрећу не задовољи, она га н уништи. Вертерн и Јакопи Ортнси не постоје само у романима, већ свака година може да их покаже у Европи бар на пола туцета, зес! ^поВз регЈегшИ; тогШшз ИН,1 јер се за њихове боле нпје нашао други хроничар до писар званичних протокола или новинарски извештач. Полнцијски извештаји у енглеским и француским листовпма -потврдиће читаоцима тачност мојпх навода. Још већи је опет број онпх, које иста страст одведе у лудницу. Најзад свака годипа може да покаже по којп случај заједничког самоубпства заљубљеног пара, којп је због спољних околностн морао остатп раздвојен. Овде је мени било увек необјашњиво, зашто се они, који су сигурни у узајамну љубав и очекују, да у ужнвању те љубави нађу највеће блаженство, зашто се они радије не одреку свнх веза, па ма колнко непрнјатности претрпели, но што се заједно са животом одричу н среће, над којом за њнх нема веће. — Што се пак тиче нижих степена и иростих додира ове страсти, свакн их увек има пред очима, а понајчешће и у срцу, док не остари. Дакле према свему, на што смо се довде подсетпли, не може се сумњатп ни у реалност ни у важност ове стварн, те бн отуда требало, у место да се чудите, што и један философ узпма за своју ту сталну тему свих песника, требало би чудитп се баш томе, што једну ствар, која игра тако важну улогу у човечјем жнвоту, философи нису до сада иосматрали ин мало, те је пред нама као потпуно необрађен материјал. Понајвнше се тиме позабавио Платон, нарочито у ,,Гозба“ н „Федра“, алн све, што је он изнео, креће се у областн мита, басана п шала и највећим делом тиче се грчке љубави са дечацнма. Оно мало, што Русо вели о овој теми у „Б1зсбиг8 зиг Г те<?аШе“ (Разговор о неједнакости) нетачно је и недовољпо. Кантово претресање овог предмета у трећем одељку списа „0 осећању лепога и узвишеног“ врло је површно и без познавања стварн, те отуда делнмице и нетачно. Најзад за Платнерово расправљање ове ствари у његовој антропологнјн свак ће увидетн да је празно и лако. 1 Али опи умреше незнапи.