Дело

МЕТАфиЗИКА ЉУБАВИ 165 Напротив Сгшнозина дефиниција са своје претеране наивностп заслужује да се забаве радп наведе: Атог ев! ННПаНо, сопсотИап1;е 1с1еа саизае ех!егпае1 (Е1ћ., IV, ргор. 44, с1ет.). Према томе ја се дакле нити могу користити својим претходницима, нптп ми је потребно да много што шта обарам: ствар ми се објектнвно наметнула н дошла сама од себе у складу с мојим уверењима. — Најмањој захвалности могу се у осталом надати од оннх, који су под упливом те страсти, те према томе гледају да своја неизмерна осећања изразе у најлепшпм и најетеричнијим сликама: њима ће се учпнити моји погледи сувпше физички, сувише материјални, премда су они у основи метафизички, чак трансцендентални. Онн нека бар узгред знају, да би им тај предмет, што пх данас одушевљава и покреће на стварање разних мадригала и сонета, једва привукао и једнога погледа, да се појавио осамнаест година раније. Свака заљубљеност, па ма како се етерична приказпвала, пма свој корен једино у полном нагону; она чак и није ништа друго до ближе одређен, специјализован, у најстрожем смислу пндивидуалнзовап полни нагон. Ако се сад, држећи се чврсто овога, посматра важна улога, коју нолна љубав, у свима својпм степенпма и нијансама, нгра не само у драмама и романима, већ н у истипском животу, где се оиа поред љубави према жнвоту показује као иајјачи и најактивнијн од свих нагона, где одузпма млађем делу човечанства половину снаге и мисли, где се јавља скоро као иоследњи циљ човечапских тежња, где постиже штетан утнца.ј на најважније стварн, свакога чара прекпда најозбиљнија занимања, највеће главе за неко време баца у забуну, не уздржава се, да се уплете са својим тричаријама међу преговоре државничке и научна пспитпвања, своја љубавна писамца н коврцице косе уме да унесе у министарске портфеље п философске манускрипте, свакодневно ствара пајбешње и најгоре свађе, прекида најдрагоцепије односе, кида најчвршће везе, час жпвот или здравље, час богаство, положај илп срећу учини евојом жртвом, поштепог учинн иесавесним, верног издајником, у свему се јавља као зао дух, који се труди да све преокрене, заплете н срушн — ако се дакле све то посматра мора се узвпкнути: Па нашто ларма? Нашто то трвење, бес, страх п несрећа? Тиче се просто тога, да свакн Ханс нађе 1 . Бубав ,је голпцаље, праћепо пдејом спољног узрока.