Дело

166 Д Е Л 0 своју Грету1, па откуда таква ситница да игра тако важну улогу и да непрестано уноси немир и забуну у лепо сређенп човечији живот. Али озбиљном истраживачу дух истине постепено открива одговор: Није ситнпца то, о чему је овде реч; шта више важност ствари потпуно је према озбиљности н живости, којом се третира у животу. Крајњи циљ сваке љубавп, па одигравала се она на сокусу или котурну1 2, збиља је важнији но свп циљеви у човечанском животу, и ирема томе потпуно заслужан оне дубоке озбиљностп, с којом му сваки следи. Оно дакле што се њоме одређује нпје нншта мање до састав нове генерације. ЈЈгатаНб регзоиае, који ће доћи на свет, кад ми одступимо, одређују се по свом бићу и склопу баш овим фриволпим провођењем љубави. Као што је постојење, ех181епНа оних будућих лпчности условљена нашим полннм нагоном, тако је и састав, еззепИа њихова условљена индивпдуалним пзбором за задовољење тог нагона, т.ј. полном љубавн, која тај састав потпуно одређује. То је кључ проблема и ми ћемо га при његовој употреби тачније познатн, кад будемо прелазилн све стенене заљубљености од летимичне наклоносгп па до најжешће страсти. При том ћемо видети да различност љубави потнче пз разпих степена пндивидуализације пзбора. Све љубави садашње генерације, јесу за цео човечанскп род озбиљна тесШаНо сотрозШошз ^епегаИотз ћћигае, е циа Кегит репс1еп1 тпитегае ^епегаНопез.3 Ова велнка важност ствари, којој није као свима осталима стало до ннднвидуалног добра ни дла већ до бића и специјалног склопа човечјег рода у будућим временима, и у којој се воља појединчева потенцнрана јавља као воља феле, она је та, на којој почива све патетично и узвишено у љубави, све трансцендентално у њеннм усхићењнма и болима, и њу су песници већ столећпма неуморпо износплп у безбројним примерима. Никаква тема не може се равнати с овом, јер се она тиче добра и зла читаве феле и стојн према свима осталнм, које се тичу добра појединаца, у одпосу као тело према површнии. Отуда и јесте тако тешко, датн драми 1 Овде се писам смео изразити како ваља; читалац треба ову фразу да иренеде на Аристофаискн језнк. 2 боссиз, писка обућа, коју иосе глумци у комедији, а соИшгпиз, впсока обућа, коју носе глумцп у трагедији у античко доба. 3 Припрема за стварање будуће генерацпје, од које даље завпсе безбро.јне генерације.