Дело

МЕТАфиЗИКА ЈБУБАВИ 167 интереса без љубавних пригода, а с друге страпе, баш зато што се сваки дан догађа, неће та тема никад извештати. Оно што се у ипдивидуалној свести јавља као полни нагон у опште, без икаквог обзира на одређену инднвпду-у другога пола, то је по себи само воља за животом. А оно пак, што се у свести јавља као полни нагон, а стојп у вези с одређепом нндивидуом, то је по себи воља, живети као тачно одређена пндивидуа. У овом другом случају, полни нагон, којн по себи није ништа друго до потреба субјекта, уме врло вешто да узме на се маску дивљења објекту и тако да обмане свест, јер је то прпродн требало за њене циљеве. Да је пак код сваке заљубљености, па ма како изгледала објектпвна и узвишена, стало једино до стварања једне нндивндуе, потврђује се и тиме, што иикада није код љубавн бптно одговарање на њу, већ освојење тог лица т.ј. физичко ужнвање. Поузданост у љубав своје драгане не може ни у ком случају да надокнади оскудицу овога бптног, шта више многи се у таквом случају убио. На супрот томе јако заљубљени, кад пе могу да добију љубави, задовољавају се физичким уживањем. За ово говоре све насилне удаје, као н сви они случајеви, где се врло често и поред одвратностн једне жене, разним поклонпма плп ппаче каквим жртвама задобнје њена наклоност, на најзад за ово говори и случај силовања. Да постане то тачно одређено дете, то је прави цпљ сваког љубавиог ромаиа, иремда његовп јунацн ннсу тога свесни; начин пак н нут, како ће се до тога доћи, то је сноредна ствар. — Ма како овде високе п осетљпве, а уз то п заљубљене душе внкале на груби реализам мојпх погледа, оне су ииак у заблуди. Зар није тачно одређивање пнднвндуе нз најближе геиерацнје далеко вишп п достојиији циљ ио њпхова непзмерна осећања и сапунскн мехуровп из недокучног света? Зар међу земаљским сврхавда има иеке важније п веће? Ова једина одговара дубинн којом се осећа страсна љубав, одговара озбпљности, с којом се јавља, и важности, коју она прпдаје п снтнпцама што су у везн с њом. Само тако, ако се овај циљ узме за прави, нојмљиве су опе екстравагантноети, онај силни труд п наиорп, да се дође до љубљеиог предмета. Будућа геиерација у свој својој инднвпдуалној одређености јесте оно, што се натура да ностане нреко ових иагона н иапора. Да, онасејавља већ у оном опрезном, одређеном п једипом пзбору за задовољење полног нагона, што се зове љубављу. Она иаклоност, што