Дело

168 Д Е Л 0 стално расте код двоје заљубљених, у стварн је само воља за животом оне нове индивндуе, коју они могу и желе да створе. Да. у самом сусрету њихових чежњивих погледа иламти нов жпвот и јавља се као будућа хармонијска и лепо склопљена индивидуалност. Они осећају чежњу за стварнпм спајањем п станањем у једно једино биће, да од тада живе само као оно, и та се чежња задовољава само оним, што они могу датн од себе, бпћем, у коме наслеђепе особине обојих жпве даље стопљепе и сједињене. Обрнуто, свака узајамна, одлучна и стална пепаклоност нзмеђу човека и девојке показује, да би оно, што бп оип могли створпти, било рђаво организовано, у себи дисхармонпјско, несрећно бнће. Отуда и лежи дубоки смисао у томе, што Калдерон пазпва ужасну Семирамиду кћерју ваздуха алп п кћерју силовања, за којим је дошло мужевље убијство. Опо иак, што искључиво две индпвидуе разнога пола привлачи с толико снаге, то је она воља за животом у целе феле, воља, која овде једну објективацију свога бића, која одговара њеним сврхама, антицппнра у пндивидуп, што је оно двоје могу дати. Та индивпдуа имаће од оца вољу или карактер, од матере интелект, а корпоризацију од обојих, прн чему понајчешће добија стас од оца а велнчпну од матере, по оном закону, који се јавл^а код копилади у животпња, а оснива се поглавито на томе, да се величпна ЈоеКњ-а мора управљати према величинп тћегиз-а. Као што је пндивидуалност свакога човека необјашњиво нарочита н једино њему својствена, псто је тако особита и нндпвидуална страст двоје заљубљених — да, у најдубљем основу обе ове ствари једно су те псто: прва је ехрИсКе, што је друга била ппрИсНе. Као у основп првн постанак нове индивидуе и прави рппсКпп за Непз1 његова живота, треба сматраги онај тренутак, кад се њенп родитељп почну волети 1о 1'апсу еасћ о!ћег, како то назива један врло згодан енглескн израз — и, као што је већ речено, у самом сусрету п задржавању њихових чежњивих погледа постаје прва клица новог бића, која обично, као што је случај код свпх клица, бнва прегажена. Ова нова индивидуа у неколпко је нова (Платонска) идеја п као што све идеје с највећом жестпном теже да се појаве, грабећи свом жудњом за то материју, тако нсто и ова нарочита ндеја једне човечје инднвндуе при својој појавн свом 1 Главпа тачка.