Дело

МЕТАфиЗИКА ЉУБАВИ 171 нема ннкакве везе лепота или ружноћа друге индивидуе. Што се пиак на то осврђе, што се врло брижљпво бира, то се очнгледно не догађа због онога који бира, већ због онога, што има да се створи, и у чему треба да се тпп феле очува што је могућно чпстије и правилније. Због хиљаде физичких случајева и моралних супротности постају многоструке извргнутости човечјег тела, алп се ипак увек одржава његов прави тпп са свпма својим деловима. То бива под руковођењем осећања лепоте, које претходп полном нагону и без кога се тај пагоп спушта до гадне потребе. Због тога ће сваки на првом месту најодлучније претпостављатп п најжуднпје тражити пајлепше индивидуе т. ј. оне, у који.ма је карактер феле пајбоље означен. На другом месту ои ће у другој ипдивидуи тражити оне савршене особиие, којих сам нема, па ће чак п несавршеие, које су у супротпостн са његовим, сматрати за лепе. Отуда на прнмер мали људи воле велике жеие, илави воле црномањасте п т. д. Оно огромно усхпћење, које обузима човека, кад спази иеку жену, чија леиота одговара његовим особинама, усхпћење које чини, да му спајање с њом пзгледа највећа срећа, то је баш чуло врсте, које познаје јасно отнсиутп њеи иечат и жели да се с њим перпетуира. На тој одлучној иаклоностп ка лепотн осннва се очување типа феле; отуда та наклоност н има тако снлио дејство. Ми ћемо обзире, који владају њоме специјално нретрестп мало ииже. Што човеком унравља при том, у стварн је инстинкт, који служп добру феле, док сам човек тражи само појачано властито ужпвање. — Овде имамо врло поучаи закључак о унутрашњем бићу сваког инстинкта; он готово свуда као н овде инднвидуу покреће на акцију за добро феле. Она брижљивост, којом нисекат тражп одређенн цвет, плод, ђубре, месо пли као ихнеумонпје што траже туђе ларве. да тамо снесу своја .јаја, п да ово постигну пе боје се ни труда ни опаспостп, та брижљивост ипалога је оној, којом човек за задовољење свог полног нагона бнра жену одређеног састава, која пндивндуално њему одговара, и тако снлно за њом жуди, да често једино да постигпе тај цнљ, у пркос свег разума жргвује сву своју срећу или се оженпвшп будаласто или нроводећн љубавне аваптуре, које га стају пмања, частн п жпвота, на чак и чинећи нреступе као браколомство н снловање — све то, да само према сувереној вољп нрироде пајцелисходнпје нослужп фели на ма п на штету индивидуе. Пнстннкт је