Дело

172 Д Е Л 0 дакле свуда деловање као по пеком појимању цнља, а међутпм тога појимања нема. Природа га усади онде, где радна индивидуа нпје способна да разуме циљ пли не би била вољна да тежи за њим. Отуда се он налази по правилу код животиња, поглавнто пак код најнижнх, које имају најмање разума. Човеку је дат једнпо у овом случају, који проматрамо Он бн истина могао да схвати циљ, али не би за њим тежио са довољно снаге нити на штету свог индивидуалног добра. Дакле овде, као и код сваког ннстинкта, нстина узима на се облик обмане, да тако утиче на вољу. Опојна је то обмана, која човеку ствара слнке, да ће у наручју оне жепе, чија лепота њему одговара, наћн више ужпвања но у ма ком другом; илн опет она обмана, што га уиућује на једну једину индивидуу н тврдо га уверава, да њу имати, значп ненадмашну срећу. Карактер инстинкта дакле рад као по неком појимању циља а тог појимања нема тако је потпун овде, да онај који је под притиском ове обмаие радо жели, да и не буде рођења, дакле да не буде цпља, којн га једнно и руководи. Такав је случај скоро код свих љубавн ван брака. Према изнетом карактеру стварн, сваки ће заљубљенп, кад најзад постигне чулно ужнвање осетити грдно разочарење и чудиће се, како оно што је тако жудно желео не даје пишта внше но обично задовољење полног нагона. Она жеља код њега односи се према свима другим његовим жељама као врста пре.ма индивндуи, дакле као нешто бескрајно према нечем коначном. Задовољење бива у стварп само за добро врсте и с тога не припада свести индивндуе, која овде обузета вољом феле, служи циљу, који савршено није њен. Отуда се сваки заљубљепи по свршетку великога дела осећа као заведен, јер је нестало обмане, којом је фела преварила индивидуу. Зато Платон врло згодно вели: удоЈч) аларгоп' а/мСороотатор (\то1ир1а8 отшшп тахипе уапПосрт.1 Све ово баца опет светлост на инстинкте и уметничке нагоне код животиња. Без сумље и њих покреће пека врста обмане, која им обећава властнта уживања, док оне тако марљиво и са самопрегоревањем раде само за фелу, ппр.: тнца ирави своје гнездо, иисекат тражи место. које је једино ногодпо за јаја или чак ловн плен, који сам не може уживати, већ мора да га остави за храну будућпм ларвама, а пчеле, зоље н мравн мо1 Најварљпвнје од свих задовољстава.