Дело

МЕТАфиЗИКА ЉУБАВИ 173 рају да граде своје уметничке станове и да воде врло компликовану економију. Све њих снгурио руководи нека обмана, која служби фели намакне маску неког егоистичког циља. То је једини начин да иојмимо унутрашњи или субјективан ток, који је у основи таквом раду ннсеката. Споља пак или објективно, код животиња, којима јако владају инстинкти, видимо нревласт гапглијског, тј. субјектнвног нервног система над објективним нли церебралним системом, из чега се може закључити да њнма не управља ни објектпвно, право схватање ни субјективне преставе, које изазивају жеље, што постају утпцајем ганглијског система на мозак, већ да, ирема томе, њнма управља нека обмана. То је физиолошки ток свакога инстинкта. — Ради објашњења помињем још један, и ако много слабији пример инстипкта код људи, а тојеонај каприциозни анетпт код трудних жена. За њ изгледа као да потиче отуда, што отхрањивање ембрпона захтева нарочпту илн одређену модификацију крви, која њему долази, тејела, која ће датп такву крв, ностају нредметом јаке жудње код трудних — дакле и овде постоји једна обмана. Према томе, жена има један инстинкт више но човек а и ганглијски систем је код жеие много развијенији..— По великој претежности мозга код човека објашњава се што он има мање инстинката него животпње, и што се и то мало, што пх има, могу лакше извргнути. Наиме, оно осећање лепога, које инстинктивно управља избором за задовољење нолног нагона, може се извргнути у недерастнју, аналого случају, кад златарка (пшзса УотНопа) у место да но инстинкту меће своја јаја у труло месо, метне их у цвет агшп с1гасипси1из, преварена задахом ове бнљке, што заудара на лешнну. Дасвакој полнојљубавплежи у основу једино инстинкт, којп води рачуна о ономе што има да се створи, биће иотпуно јасио, ако тај инстинкт подвргнемо тачнијој аналнзи, те ћемо зато тако и урадитн. — Најпре овде долазн то, да је човек по прнродп склон несталпостп у љубави, а жена сталностн. Човекова љубав знатно опадне од тренутка кад буде задовољена; готово свака друга жена внше га дражи но она, коју је већ имао: он тежи за променом. ЈБубав женпна, на иротив, расте од тога тренутка. То је последнца природиног цнља, која радн на одржању и што већем шнрењу феле. Човек удобно може створити стотнну деце за годпну, ако би му толико жена било на расиоложењу; жена, иа против, може за годнну, са толнко нсто људп, само