Дело

182 Д Е Л 0 или весник. Шта да ради ако она не дође? Дан је био изгубљен: више не би могао да ради. Онда?... Онда би отишао да чује шта је с њоме, јер је осећао потребу да је види. II зацело је осећао потребу да је види, велику потребу, која га је морила, мучила. Шта је то? љубав? Па он не осећаше нн усхићења при помисли на њу, ни чулнога заноса, није сневао у души о њој, осећајући да ће му бити веома тешко ако она не дође тога дана. Звоно са улице одјекну на степенима малога дома, и Оливпје Бертен се осети на један мах мало узбуђен, затим поскочп од радости и баци у вис цигару. Она уђе; била је сама. Одједанпут се он необично осмели: — Знате ли шта сам се питао очекујући вас? — Не, не знам. — Питао сам се да вас нисам заволео? — Мене заволели. Ви сте луди! Ну она се смешила, а њен је осмех говорио: „То је лепо, то ми је баш мило“. Она настави: — Слушајте, ви не говорите озбиљно; зашто градите такву шалу? Он одговори: — На против, говорим врло озбиљно. Не велим баш да сам вас заволео, али се питам да нисам на путу да вас заволим. Шта вас нагони на такве мисли? — Узбуђење кад нисте крај мене, срећа када долазите. Она седе: — 0! не узнемирујте се због таквих ситнпца. Нема опасности докле год спавате мирно и једете слатко. Он се засмеја. — А ако изгубим сан и вољу за јелом? — Онда ми реците. — II онда? — Оставићу вас да се на миру излечите. — Хвала лепо. II цело пре подне су се прегонпли разговором 'о љубави. То су радили н следећих дана. Када год би ушла весело га је пптала држећи то за безначајну н духовиту шалу. — Шта вам ради данас љубав?