Дело

ЈАКА КАО СМРТ 183 II он јој причаше, озбиљним и лаким нагласком, шпрење бољке, сав пепрекидан, дубок, унутарњи рад ове љубави која се рађа и расте. Брижљиво је испнтивао себе пред њоме, час по час, од синоћњега њихова растанка, духовитим начином професора који држи предавање; и она га је занесена слушала, мало узбуђена, а и збуњена овом иричом која је личила на причу из књиге у којој је она јунакиња. Када је износио галантно и отворено, све бриге што га море, задрхтао би му глас за тренутак, иоказујућп само једном речи или нагласком болове срца свога. И увек га је она питала, дршћући од радозналости, упирући очи на њ, жедним увом слушајући ове ствари, које мало узнемирују кад се чују, али су тако лепе за слушање. Понекипут, прилазећи јој да мало поправи положај, узимао јој руку и кушао да је пољуби. Живим покретом бп она. одмакла прсте од његових усана и мрштила се: — Манпте, на посао, говорила је. II он се лаћао посла, али ни пет мннута не би прошло а да му она не стави питање које би га вешто вратило на пптање што их је занимало. II она осети да страх обузима њено срце. Хтела је да буде вољена, али не сувише. Уверена да се сама није занела плашила се да га не нусти сувише себи, а и да га не изгуби, приморана да га баца у очајање, пошто га је како изгледа, охрабрпла. А да јој се ваљ>ало одрећи овога нежнога и лепога пријатељства, овога нријатнога разговора, који је текао преко љубавннх поља као поток златоноснога иеска, то би јој задало велику тугу, тугу која би јој срце ценала. Када би полазила од куће у радионицу слнкареву, радост је плавила, жива п топла, чинила је лаком и веселом. Днжућн руку звонцету у кући Оливи.јевој срце јој је нестрпељиво куцало, и ћилими на степеницама изгледалн су јој најмекши преко којих је њезина нога прешла. Бертен је, пак, бивао суморан, пргав п лако се љутио. Показнвао је честе знаке нестрпљења, алн које бн на мах угушио. Једнога дана када је улазила, место да се лати сликања, он седе покрај ње и рече: — Госпођо, сад знате да оно ннје шала, и да вас безумно волим. Узнемнрена оваквнм почетком, н видећп где се ближи