Дело

ЈАКА КАО СМРТ 185 још се не миче, осећа да је поломио ноге, а неће да се уверн о томе. Али, место да полуди од бола који је очекивала и чијег се настуна бојала, њено је срце било мирно и спокојно после ове несреће, оно је куцало мирно, лагано, после пада који је њену душу обрвао, и као да није учествовало у збуњености њена разума. Она понови гласно, као да јој ваља чути и бити у то убеђена: „Гле, ја сам изгубљена жена.“ Никакав одјек бола не одазва се из њеиа тела на ово жал^ење савести. Она пустидаје, за неко време, уљуљка кретање фијакера, одлажући за кратко време размишљање о овоме страшноме положају. Не, њој није било тешко. Плашила је само помисао, само то, страх од сазнања, схватања и размишљања. Али, напротив, чинило јој се да осећа невероватан мир у нејасноме и несхватљивоме ч.увству што га ствара непрекидна борба између наших склоности и воље. Отприлике после једно пола часа овога чудноватога одмора, увиђајући да жељено очајање не долази, она се покрете пз мртвила и прошапута: „Чудновато, не осећам се ни брижном.“ Тада отпоче да пребацује себи. Гнев је обузимао због њена слепила п слабости. Како да то не предвиди? како да не внди да ће кобни час доћи? да јој се тај човек допада, те да због тога може подлећи? н да се и у пајпоштенпјим срцима по каткад осети дах пожуде, као олуја која саломи вољу. Пошто је себе строго укорила и презрела, са страхом се нитала шта ће даље бити. Прва јој је мисао била да прекпне са слпкарем, н да га никад више не види. Тек што је то доконала, а тисућу противних разлога искрсоше. Како бн објаснила овај прекид? Шта да каже своме мужу? Ако се само и посумња шта је у ствари, зар се иеће о томе шапутатн, а затим свуда рашчути. Не би ли било боље, радп спасења свога угледа, претварати се и према самоме Бертепу равнодушном н као да је све заборавила, показати му да је тај тренут избрнсан из њена сећања н њена живота? Да ли ће само моћи? хоће ли иматп смелости да се учпнп е се ннчега пе сећа, да га погледа срднтим чуђењем и да рекне