Дело

СВЕТ ВАН НАШИХ ЧУЛА — К. 5МУБЕК Веома би нам нзгледао чудноват свет у којем живи Јелена Келер1, кад бисмо нешто били у њ пренети. Никакав гласак не би тај свет оживљавао: ни жубор лиснате шуме, ни бука водопада, ни Вагнерове мелодије, ни чаробна моћ изговорене речи, не бн били у стању да измаме какавгод одјек. Ни између дана и ноћи, нити нзмеђу лета и зиме има какве разлике у том свету. Красоте лета,' бујност пролећа, боје јесени, појављују се овде само у незнатној промени топлоте на кожи. Сва су места на земљи у том свету једнака, пустиња као и живахна морска обала. Багдад и Јоземитска долнна разликују се само по мирису. Ван онога што прими Јелена Келер помоћу кожних и мишићнпх осећаја из своје околине, мирисних и укусних скоро ништа више не зна она, нити може много шта друго научити. Ми, обдарени очнма и ушима, осећамо сажаљење према овој несрећној девојцп, а једва и помишљамо на то, да смо и ми сви у извесном смислу све саме Јелене Келер, а и паш свет да је свет Јелене Келер. Вамислимо случај, кад би се неком мађијском силом отвориле наше очи, те да можемо впдети и најфиније светлосне таласе, који нам вајају пределе и чарн јутарњега неба, илп звучне таласе, крји до нас доносе чевртење шевино; замислимо случај, кад бисмо могли видети оне мајушне делиће, крји у миријадама 1 То је чудовпштс од женске, у Амерпцп, која је слепа и глуво нема, а опет је достнгла знатпо нптелектуалпо развнће. Све што је сазпала, сазпала је помоћу пппања, мириса, укуса п осећаја од мпшпћнпх иокрета. Преводилац 13*