Дело

СВЕТ ВАН НАШПХ ЧУЛА 207 онда се онај остатак ваздуха у цеви згусне у чврсто тело, те остане у цевн безваздушан простор од једва једног милпоннтог дела атмосферског иритиска. Кроз такву празнину не продире никако звук, који се/састоји из ваздушних таласа, а електрпчна струја, која је, како се чини, заиста везана за иокрет материје, може пробити кроз овај празан простор само са крајњим нанором. Унутра је тако мало материје, од које је састављен најређи гас, да је и врло мали међупростор већ потпун изолатор. С друге стране, опет, губе метали иа овим врло ниским температурама готово сасвим свој отнор против проласка електрицптета, те бпвају најизврсније електропоше. Другим речнма то значи, да изгледа, као да се њпн отпор ирема електрицитету изазива једино оним таласањем, које се назива топлотом. Даље нам је спектрална анализа, т. ј. испитивање особина матерпје помоћу светлости пропуштене кроз нризму, дала јаку потнору и омогућила, да изолујемо и нспитамо вшпе нових елемената, које пре инје никако било могућно исиитивати. То су плодови носледњих десет година, када нам је бнло допуштено, да ступимо ногом на земљиште ове васионске хладноће, која се находи пзван областн искуства помоћу нашпх чула. Ако се сад окренемо од ове области највеће хладноће натраг као крајњој врелинн, онда долазимо у свет у којем је све нсто тако све обрнуто. Ништа нам се не чини поузданпје, према свакидањем искуству, но да изгоре тела, која се јако загреју — т. ј. да се вежу са кисеоником, па да ишчезну у диму или невидљивим гасовима. Али при огромној температури (3500° Ц.) пламена велике електричне лампе пе сагорева чак ни сам угаљ. Он достпгне бело усијање и понајлак се претвара у невидљиву пару, али се не веже са кисеоником; овде ова најобичннја хемијска реакција неће да наступп. II сама хемијски везана угљена киселина, која постаје при сагоревању угљена или у човечјем телу откуда се плућима издише, разлаже се, што врелина нламена удаљава атоме један од другога и чини те се они више одбивају по што се привлаче. Пламен велике електричне лампе представља највншн досада на земљи познати ступањ топлоте. На овој температури, која је од прилике за 3500° Ц. виша од температуре кључале воде, а око дванута већа од тонлоте гвожђа на белом усијању, врше се све нознате нам реакцпје из нрнроде, лабораторпја илн нз наших пећи, у протпвположеном смнслу.