Дело

СВЕТ ВАН НЛШИХ ЧУЛА 209 дуковали на мало, само неколико нрасастојака, овде је, по свој прилици, познато само једно агрегатно стање — гасовито. Ни сам опај колосални притисак, који долази од грдобне велпчпне Сунчане кугле, није зацело овде довољан да на овако високој температури постану гасови течни. Кад бисмо некаквом васионском мађијом моглп бпти постављенп у положај, да у овом пламеном свету живимо осећамо и мислимо, он би нам, вероватно, изгледао веома незанимљив. Четири петнне од онога, што је у нашем животу најразноличније и најинтересантније, добивамо оком; али у овом свету од саме зажарене паре не би било ничега за иосматрање,. јер пичега не би било чврстога на чем би се могао задржати поглед, те не би било ннгде нпкакве разлике па окренули се мп лево или деспо, и уопште не би било никакве промене. Имали бисмо внше онакво осећање, као што га има човек у чувеној лондонској магли. Кад би могла наша чула доиирати до звезда, нронашли бисмо мн, без сумње, и друга, још загрејанпја Сунца. Нашеје Сунце малчице жућкасто, док друга Сунца, као Алдебаран, дају од себе црвенкасту светлост, а трећа, као што је велики Сиријус, који је по маси још већи од нашега Сунца, бљеште интензивном белом светлошћу. Црвено, жуто, бело, знаци су код усијања, нпр. гвожђа, различног стунња зажарености. Ово нас одводи ка закључку, да је Алдебаран, и њему сличне звезде, хладнији од нашега Сунца, а Сирпјус и њему сличне звезде да су врелија сунца од нашега. Оно разједињавање највећег дела хемпјских једињења на високој температури, може нас одвести закључку, да ћемо код врло жарких звезда наћи мањн број „елемената“, ако се они заиста растављају код зажаренијих Сунаца. II ово је баш заиста случај, којн се потврђује спектросконом. У спектру, на спектроскопу, даје сваки елеменат сасвим утврђеи ред „линнја“ илн трачица, тако да онај који ради са сиектроскопом, може тачно да ногоди који се елементи находе у оној материји која је зажарена на пламену пред апаратом, а то по оним карактеристичним линијама. Кад се послужимо овим анаратом, находимо на Сунцу читав ред наших Земаљских елемената, док, опет, од више њнх нема нп трага. Ако, сад, узмемо, да је ток нрнроднн један пстн у целој нознатој Васиони, опда излазн, да су на Сунцу иеки од нашпх елемената разједињепи. Дело, књ. 38. 14