Дело

212 Д Е Л 0 правнлна, друга не. Земља се окреће око себе са таквом брзином, да људи на екватору прелазе простор скоро од 1800 Км. у сату, или 30 Км. у минуту. У исто се време ми крећемо у васионском простору око Сунца у кругу брзином од 32 Км. у секунди. Цео, пак, сунчани наш спстем, Сунце са свим својим планетама, од Венере па до Јупитера и Нептуна, чинн се опет да лети са истом вратоломном брзином у правцу ка Поларној звезди.1 С друге, опет, стране има много појава, које нас наводе да верујемо, да се и делићи ваздушни, у некој мирној соби, или у каквој непокретљивој капи воде, находе у стању најпокретљпвије делатности, и да се крећу већом брзином но што се креће топовска кугла. 0 свнм овим покретима ми добивамо својим чулима посве неодређено сазнање. Како је овде у овом случају, тако је уопште у свему. Онај непојамно брзи покрет наше Земље кроз небесни простор сазнајемо мп само помоћу промена лета и зиме. Кад бпсмо пмалп очи осетљнве као спектроскоп, био би наш свет боја стотинама пута богатији, у свпм ниансама, које сада ми нисмо у стању да осећамо; кад би наше очи имале оштрину једнога микроскопа, ми бисмо се запрепастили од грдне насељености ваздуха, који дишемо, воде, коју ппјемо, јела, која једемо. Кад би наше чуло пипања било осетљиво као неки микрометри, изгледала би нам најглача билијарска кугла, па и сама оштрица на бријаћици, рапава и пуна брежастих шиљака као нож од кремена из прастарог каменог доба. Кад би биле наше уши осетљиве за све тонове који се могу произвестн на сирени, обузео би нас нов свет хармоније; кад би оне биле као мпкрофон осетљиве, најтиша би нам ноћ изгледала пуна ларме н впке, као на раскршћу најживљих улица великоварошких.

Вредно је напомене, да се-од дана Галилеја и Њутона, оно огромно прошнрење човечјега знања, којечини широку област науке, састајало поглавито у испнтивању света, којн се налази изван наших првобитних, урођених чула. Сретен 1 У Астропомпји се узпма да се паше Сунце креће у правцу ,јату Херкулеса, које је знатпо удаљено од Поларпе звезде. ка звездапом Пр.