Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ ИИШЕ БРАНИСЛАВ Ђ. НУШИЋ ^ЊИГА ДРУГА Роман једног мангупчета ГЈ1АВА ПРВА У којој писац овога роиана, после толиког времена, ноново налазн свој изгубљени сиже. Идем ја једнога дана Теразијама, забринут као човек коме фале још само два потписа на меници. Идем и премншљам, Бог ће ме свети знати о чему, док не дођох до онога малога простора на Теразијама, где се обично збирају у гомилу и тискају народни посланици, истерани и пензнонисани чиновницн и продавци новина. Један од ових последњпх, једва пет шест педља великп, са грдним свежљем новина под пазухом, са неким огромним ципелама на ногама, које на њему нзгледају као пужева кућица у коју се он увече увлачи ради преноћишта — приђе ми и трже из размншљања. Он учтиво скиде подрту шубарицу с главе, дочепа ме за руку н пољуби је. Ја га ногледах изненађено. — Зар ме не иознајете? — вели. — Ие познајем те, мали, чиј си ти? — Па ја сам ваш, ваше општинско дете. Зар ме се не сећате? — Гле — учиних ја изненађен — ама зар си тн то!