Дело

•214 Д Е Л 0 — Ја сам. — Оди овамо, оди овамо, лоло једна — и шчепах га грчевито за руку — а ја те тражим на све стране. — Јесам ли вам требао? — пита мали радознало. — Разуме се, разуме се да си ми требао. Нећу те више ни пуштати од себе, ајде самном, требаш ми за другу свеску мога романа — и поведох га собом, држећи га грчевито за руку. Читаоци, којисејош сећају прве свеске овога романа, сетиће се и тога, да је на крају те прве свеске, односно на крају двадесет пете и последње главе првога дела, општннско дете просто побегло од оне сиротице којој је било поверено на чување. Сетиће се читаоци и тога, да су тим бегством дошли у забуну како она сиротица, тако и г. Сима председник „Друштва за находчад“, па и писац овоца романа, коме је тиме утекао и сам сиже за роман. Оно, дешавало се писцима да им утекне читалац, односно слушалац, коме су они ради још у рукопису да прочитају ствар ,.ради мишљења“; дешавало им се и да им утекне продавац њихових књига; дешавало се најзад п да им утекне жена. Све се то може једном писцу деситк али, да утекне сиже самога романа, то се могло деситн само овако малерозном писцу какав сам ја. II сад, можете већ замислити моје задовољство кад сам се, самим случајем, опет дочепао'свога снже-а, те дошао у могућност да испуним обећање дато читаоцима, да ћу наставити овај роман. ГЛАВА ДРУГА У којој иисац овога романа* имајући веК једпом сиже у рукаиа, односно, водеКн свој снжезаруку, тражи издавача за другу свеску Вадовољан, усхићен н весео а водећн свој сиже за руку, упутп се писац овога романа Теразијама те у Кнез-Михајлову улицу, у једну од највећих и најугледннјнх књижара нрестоничких. Књижар-издавач баш седн за својим столом, обрачунавајући се са неким трговцем нз унутрашњости. Трговац из унутрашњости тврди да му је угледни књижар-издавач послао: 20