Дело

Д Е Л 0 '222 рећи, видпте како немате деце, вн би могли. . управо, видите ово дете које ја водим за руку, то је једио сироче које- нема ни оца пц мајке... — Па шта бп хтели — ирекиде опет газда Јефта — да га усвојим, је л’ те, да га усвојим?... Не, не... хвала, ја да сам хтео туђу децу да негујем у кући, могао сам их имати. Могла је и моја жена... то јест, моја жена има доста сиротиње у породици али нисам хтео, што ће ми, зашто?... — Не мислим то забога — једва успе писац да дође до речи — разуме се, што ће вама ово дете. Него видите, ја бих да напишем роман о његовом животу, па мислим, ви сте доста имућан и немате деце, није вам их Бог дао, иа могли би да помогнете да та књига изађе на свет... — Гле сад, учини газда Јефта — а од куда ја, шта имам ја да помогнем да изађе на свет неки роман... — Зваће се „Општинско дете“ — упаде писац. — Сасвим све једно, може се звати и државно дете. Од куд ја долазим ту да помажем да изађу на свет општинска или државна илн ма чија деца. Ако ја немам деце, па шта? Дође ми онај са новинама: „молим претплатите се, ви немате децв“; дође онај са књигом: „молим купите, ви бар немате деце!“ дође трећн за прилоге: „молим вас дајте, ви бар немате деце!“ и то тако редом иде. Па добро, ако н немам деце зар сам ја дужан целом свету да плаћам порезу за то. Зар је мало мени моје секирацпје још од првог дана кад сам се оженио!... — Молим, не кажем ништа... више онако... мислим да бп требали да оставите име потомству. Људн који нису оставили име преко деце своје могу то тиме, што ће потпомоћи једну српску књигу. Газда Јефта се као мало и умири. Учини му се ваљада п самоме, да би могао потпомоћи излазак на свет једне књиге, кад није могао излазак једнога детета, те се обрати писцу: — А овај, јел’ то што год о вери? — 'Није — одговори писац краткО. — Онако нека упуства, како би требало посећнвати цркву, ноштоватн своју веру и такве стварн. — Ннје — одговори писац. — Оио јест у целу ту ствар умешан и један поп али зато, ннје ствар ни мало црквена. — Е онда, виднте, жао ме је; не могу вам помоћп баш п кад би хтео.