Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 223 — Зар шг мало? •— упита писац у очајању. — Ни мало тј. не, могу се претплатпти на једну свеску. То ћу вам врло радо учинити. Кад је видио писац да му не вредп даље настављатн разговор, узе понова свој сиже за руку, и опростив се са газда Јефтом пође даље. И Газда Јефта га љубазно испрати до врата и рукујући се, шану му: — Слушајте, да вам дам један пријатељски савет. Отпдите Андрејп Миљковићу; ето то је човек који здраво воле да се прославп п да му изађе слика у календару. Отидите њему. II писац отиде њему, Андреји Миљковићу, господину којн здраво воле да се ирослави и да му слика изађе у календару. Чим му је иришао, чим му је казао да ће му посветитн књигу; да ће му изнети биографију п слику, тако гаје потресла н то искрено потресла историја општпнског детета и прпстаоје да буде мецена. Писац се топло захвали нотресеном господину и натера свој сиже да му пољуби руку, те се даде на посао да напише ову другу свеску. ГЈ1АНА ЧЕТВРТА БиограФија нотресеног господина. У ствари ред бн био да ова биографија дође на прво место, одмах после предговора у ову свеску. Писац је знао за тај ред н видео је већ толико српских књига са биографнјом и сликом опог знаменптог човека, којп је жртвовао пет стотипа динара да се дотпчна књига штампа. Али, како писац све до свршетка прошле главе ннје нашао био мецену, то је и ова биографија морала ући као четврта глава овога романа. То ипак није доцкан, јер као што већ н самн чптаоци знају, сам роман све до сад још нпје ни почео, те је нрема томе биографија потресенога господина ипак овде на свом месту т. ј. пред самим почетком дела. Ваља пнсцу одмах н то нагласптп, да је биографпја скроз тачна, јер ју је израдио главни књиговођа у радњп великога српског добротвора господина Андрије Мнљковпћа.