Дело

224 Д Е Л 0 Слика ннје донета само зато што велики добротвор није имао слику пз последњега доба а из раннјега доба, није хтео уступити слику, из претеране скромности, јер не би желео да му се прикаже слика из доба кад још пије био добротвор. А сад пустимо главног књиговођу нека говори: „Газда Андрија Миљковић је чедо сиромашних родитеља. Учио је нешто мало школе, јер од шесте његове годнне срце га је вукло за трговином. Још дететом. међу својим друговима у школи, он се бавио продајом и препродајом стварн и док су се друга деца у игрању бавила клисом, пуцаљкама, свирајкама и другим беспослицама, мали Аидрија — по причању једног његовог стрица — узео би дулек, преполовио би га, очистио, везао сваку полутину на три канапа па обеспо то на два краја штапа и то му је тада био кантар на којем је по цео дан учно мерити. Доцније већ, отишао је у шегрте и тиме ступио на праву стазу свога живота. Као калфа већ, он је уштедео неку парицу, те је врло млад отпочео радњу, коју је доста брзо развио, благодарећи своме урођеном трговачком духу. Био је увек благородна срца и радо је помагао сваког почетника трговца. Он би свакоме радо дао не само еспап на вересију, но и новац под интерес. Доцније се већ иод његовом енергичном управом радња све више и више развијала а са радњом развијао се и интерес на позајмице. Док су други повериоци своје дужнике гонили немилнце, он им је, широких груди а узвишене душе, врло радо чинио и услуге. Дође на пример к њему сиромах, па му се искрено пожали: — Не могу, не могу да платим. А њега то потресе, не каже му ни речи него извади меннцу пз касе, иружи му је ћутећи, а овај то разуме. Наппше нову, урачуна сав интерес дотадањи, па онда сав будући и онда иитерес на интерсс и газда Андрија, не говорећн нп речп, метне оиет меницу у касу. Многи бп његови нрпјатељи хтели да му пребаце што је једанпут био суђен за двогубу наплату дуга. Међутпм, ко нознаје г. Андрију изблнже, не бн му то никад пребацио. Он је претоварен толиким пословима, ои готово сваког дана има примања, па рачунања интереса, па опда има бар пет рочишта дневно н најзад најмање седампаест квартирића од којнх збира кирнјице,