Дело

ИЗ ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ АЛЏЕРНОН ЧАРЈГС СВИНВЕРН II „У том погледу, каже Росети, ја сам потнуна супротност Свинберну. Његовом начпну стварања инспирација је реч“. (Вепзоп: (КозбеШ р. 74.). Као сва мишљења Росетијева о другим уметницима и овоје прегнантно и тачно, погађа живац. Оноје у толико тачније што не само карактерпше биће Свинбернове поезије, него показује и у чему је то биће супротно његовој, Росетијевој поезији. Росетијевој поезијп је инспирација слика, и реч као главнн елеменат поезије само са својпм колорнстичким, дескриптивннм карактером. Свнпберну је реч флуидна, н њене главне особине музичка, мисаона и импресивна постају елементи његове ииспирације.‘ Пзмеђу њиховнх инспирација је разлика као између инспирације сликара и музичара. Онај замишља слнку, копкретну, једну и засебну и тражп само боје, сепке, облнке којима ће је што изразитије приказати; у овога се чнтаво море тонова, који му струје кроз душу нзлива у једну мелодију, у којој расту и онадају осећаји као што тонови расту и опадају. Поред леноте коју слика даје поезији — а сликаје ночевши од иримптивне метафоре, па до колорнсаиих ликова Росетијевих призната као један од битннх елемената ноезнје, стоји музички карактер речп као другн битни, често педовољпо схваћени елемепат поезпје. А тај музички карактер речн главнн је елеменат Свинбернове поезпје. Њему је реч инсиирација онако, као што је музпчару пнспнрацпја тон. Он сам о томе каже у једном есеју ове нуно значајне н често цптпрапе речи: Пое-