Дело

113 ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТН 227 зија, у којој нема елемента таког да га који било чнталац или слушалац са песничким инстинктом, може на мах схватити и дефиновати пије поезпја — нарочито није лирска поезнја — од чнстог кова ма какве пначе добре особнне имала. Мора нечега бити у самом току и одјеку речи, неке тајне у самом кретању п кадеицији стихова, коју пе може објаспити ни најсимпатетичније оштроумље критике. Анализа може разложити како су боје тога цвета поезије створене и сложене, ал никад каквим је процесом његов мирис створен“. (Зшпђигпе: М18се11ате§, СћаМо е1 \Утс1п8). Том тајном која лежп у самом току и одјеку речи, у кретању н каденцн.ји стихова, и која се да без пкакве апализе схватити, пупа је његова поезија. Од простих једнолико ритмичних стихова какве лаке песнице до читавих мелоднја у „Ма1ег 1питрћаИб\ од нростих кадрена песме „Љубав је наслонила своју бесану главу“ до „сафијских строфа“, до његових „хендекасилаба“ или до једннствено компликоване строфе његове „Баладе о животу“ у којој је сваки стих засебпа и друкчија од других рнтмична једишша, илп до строфа његовпх славннх хорова у „Аталанти“ — једно обиље ритмова и мелодије какво се данас у овој нревластн сонета и шаблонских кадрена једва замислити може. Кад је реч о богаству ритмова у Свпнберна аутори напомињу да је он од своје веома музикалне мајке примио дубоко схватање музике и да је и сам био и велики обожавалац Вагнера. Ипак чинн ми се да је музички карактер Свинбернове поезије много дубљи, он .је у самом бићу, диспозицији његове психе, он је израз интнмног дубоког укрштаја музике и поезнје слнчан укрштању сликарства и поезнје у Росетија. Мпогн су и то веома даровнти несницп имали музикалне матере и обожавали Вагпера — па ппакје Свииберн усамљен н једннствен међу модеринм несннцима и још увек док сједне стране која је све многобројннја слављен као највећи песиик деветнаестог века, има п таких критичара које збуњује његова сјајна реторика, његова раскош у рнтмовима. Тако сам скоро чптао како у једном повремепом часоиису иеки критичар нзмеђу осталог овако о њему пнше: „У Енглеској насје г. Свинберп прнметно навнкао на вртлог речп, чија је јасноћа помрачена необузданпм метрумом, н чији је нрвобитнн примитивни значај често утои.љен у звучности њихових разнолпкнх и сјајних мелодија“. Оваком суду, у коме су у