Дело

•228 Д Е Ј1 0 осталом тачне само истакнуте речп, мргло би се одговорити нарадоксалним до душе ал ипак много тачнијим мишљењем Вајлдовим, који у својим есејима на једном месту каже: „Ако је дело некога уметника неразумњиво, безбожно је објашњавати га јер нама је данас остало тако мало тајни да не треба ни једну да губимо“ (1п1егШоп8. 107.). Пли када на другом месту говорећи о миту о Омпровој слеиоћи каже: „Он, (тај митус), треба да нас опомене, да је један великп несник увек и велик видац, који впше видн очима душе него очима тела, али и на то, да је он нрави певач, који своју песму из звукова знда, и сваки стих дотле понавља, док не схвати тајну његове мелодије, па у тами пева речи, чија су крнла од светлостп изаткана". (Јп1епПоп8) 120). Песник који је схватио тајну мелоднје, својих стихова, схватио је ону Еајвишу, ону крајњу лепоту речп и и тражити од њега још да речима не дира њпхов примитиван значај значило би захтевати да сликар не помрачује, не утапа примитивни изглед руже у необнчне сенке какве мистичне светлости. Једно је за просечна читаоца битно питање које се овде силом намеће те га не можемо избећи, питање о јасности и пејасности неког песника, или у опште уметника. Ту пре свега ваља споменутп да има уметника који су сами себе осудили да буду јасни само уском кругу читалаца. Али за обнчног читаоца пнтање о јасности некога уметника идентификује се са питањем о његовој разу мљивости, о његовој приступачностп разуму. Међутим уметност говори срцу и то можда много внше него разуму, она говори расположењу, чулима, осећању. Може нешто бити јасно нашем осећању ма не било потпуно разумљиво свести. Ви стојите у неком лепом, месечном нејсажу п он је потпуно јасан вашем осећању, из стварп иду неке тајне струје у вашу душу — а шта све то нма посла са разумом? Ако сте осетили његову лепоту — вас се мало тнче његов сјмисао. Чак ако га почнете објашњавати, појимати он може да изгуби своју лепоту за вас. Кад је тако с пејсажом, куд и камо је више још са музиком, која је, како леио каже Вајлд, зато „највећа од свих уметностн јер ннкад не открнва своју последњу тајну“. Тамне, нејасне могу бпти апстрактне ндеје, нли стнл. Свинберн нпје песннк аистрактних идеја као Браушшг, и његов стил — он је врхупац, савршенство чулнога стнла“. (Каззпег),