Дело

ИЗ ЕНГЛЕСКК КЊИЖЕВНОСТИ 229 а такав стил већ природом својом, не може бити нејасан. У том погледу оп је велики наследннк Росетијев. Пма у њега доста слика које директно подсећају на Росетија. Тако ћете у његовој песми „На северном мору“ наћп овако упоређење: Густо изаткапо као ткање какве вештпце, Около срца неког роба који је згрешио. Кога то не подсећа на Росетијеву фигуру како је у мрежи у Лилнтине златне косе заплетено срце Адамово. Или кад каже у песми „Сећање п кајање“ „Кад време беше ко мпр стпшаних вода“ не може да се не помисли на Росетијево упоређење: Очи јој беху дубље пег воде Стпшане вечером. Тако фигура у Свинберновој Химни Слободи (Ма^ег ПдшпрћаНв) А ужа су небеса од твојих крпла има клицу Росетнјеве фпгуре у његовој красној песми „Портрет“: „Где около тајне свпју сфера Анђелн полажу своја крила на одмор.“ Све ово показује не толико директно позајмљивање, колико јачину духовног сродства у та два великана, творца новога стила у пензији. Разлика је осим .у бићу психе њихове, још н у степену, колико .је новн стил особипа њихове поезпје. ^ Росетија је он као израстао из чежње за новим стнлом, за то су његове фигуре тако пнтензивне; у Свинберна је ои израз задовољства, уживања — које нде каткад до засићености — у ново.м стплу, за то су његове фигуре тако раскошне, многобројие, пупе боја некад до снтости. То се види већ па њиховим описима. Росети описује само оне пејсаже, оне околине које могу да буду израз његова душевна расположења, крнновп се новијају његовом чежњом, цвеће плаче његовпм сузама. Свинберн је песинк широког, иедогледпог мора и његових далеких обала. Опо је за њега пуно боја, пуно сенки, али пуно и оне крајње лепоте, коју само душе сите лепотом и културом осећају — смрти. Он га је волео у његовом силном, необузданом гневу, и још дубље у његовом миру, у оном днвном мнру који је тако волео Патеров „Себастијап фан Сторк“ тај портрет културом заспћеног човека,