Дело

230 Д Е Л 0 да се ради уживања у миру пео на висове Холандске н-: „Ту се могао Себастијан, са једином љубављу коју је икад осећао, предати надмоћи својих тешких мисли. — А то је нека врста празног места.... Ту се не ради ништа, можда и не осећа ништа; ту се само мисли.“ (\\гаКег Ра1;ег: Јта&тагу Рог1гаИб, РопЈоп, МастШап, р. 90). То дубоко осећање културнога љубитеља лепоте, уживање у њеној крајњој потенцнји, где лепота постаје символ смртн, „сестра смрти“, како Свинбери назива море, исказује и Свинбер у красној песми: Јп ћће заћ Магзћеб, Тпхо, задовољно, пуно мпра п чуђења Расте срце оном којп овуда долази сам. Земља п све мпсли земаљске тону дуооко, Као што дуооко у воду тоне камен. На тој тачци, где се „ништа не ради, можда нншта и не осећа, већ само мисли“ и где „земаљске мисли тону дубоко, дубоко као камен у море“, постале су неке од најлепших песама Свинбернових. Таке су осим мало час наведене дивна песма „Заборављен врт“, у којој имате суптилних опнса, фигура које постају чисто доживљаји: Нпгде нп једног цвета да га згази нога, нп поге да га згазп; Ко срце мртва човека леје су овде суве. Из жбуна трња где не пева славуј п кад бп певао Не бп нпкад било руже да му одговорп. У томе пустом врту сећа се он жпвота, љубавн која је ту некад цветала, али „Љубав дубока као море, мора свенути као ружа.“ II на то Свинберн меће једно питање, које може нзгледатн нејасно разуму, али које срце осећа жнво и јасно; пптање Која је љубав дубока као гроб? Онп су без љубави сада као трава пзпад њпх Или као талас. У таквом расположењу ностале су и красне песме „Крај Северног Мора“, у којој смрт зове море својом сестром (одн. братом у нашем језику!), из које да цнтирам само овај редак опис: Далеко лепрша лет ластавица, Далеко се галаса ткање траве Откано густо преко нустпх ионора Блеђих него облацн што пролећу.