Дело

16 Д Е Л О дати горње зналење. На сличан начип је променило име кајкавско стаповништво данашње северне Хрватске. Оио се у 16., 17. и 18. веку звало Словенцима, и свој језпк словенским. Званичним и другим утицајима почне се у поменуто кајкавско становнигатво око 1700. увлачити име Хорват (не Хрват), п то име постепено освојп.1 У широкој, пропагандом неафпцираној пародној маси македонских Словепа, реч Бугарин нема народоносно значење. Има дакле сасвим друкчије значење но на пр. у северној Бугарској, где се за реч Бугарин везује народна свест. Нема ниједног интелигентног Македонца, ма којој нацпоналној партији припадао, који ово не би осећао. То није јасно само странпм проматрачима, којн не знају језика или га тако мало знају да не могу разумети осећања и ирироду једнога, њпма страног народа. У колико има етнографскога у македонском појму Бугарпн, то значи Словенин и словенско. То се у разним аспектима види из ових примера. Кад македонски сељак чује руски, српски или прави бугарски говор, он ће рећи да је и то бугарски. Ја сам у јужној Македопији познавао српске присталнце, који су се борили и гинули за српску пародност, па су ипак, радн издвајања од Грка и Турака, називали себе н своје Бугарима, а свој прости начин живота и рада бугарским. Ако су полујелинизовани македонски Словени чифчије или у опште припадају земљорадничкој класи, они ће кашто у разговору себе назвати такође Бугарима, и ако се у ствари сматрају за Грке и нешто грчки говоре. ( Као што је речено, грчки сељак зове македонске Словене увек Бугарима, и под тим разуме просте људе, који словенски говоре; по последњем је код Грка име Бугарин исто што и Словенпн, и у толнко етнографски појам. Грци назнвају Бугарима и Србе, и оне из Србнје, кад не зпају да су отуда; нначе њих изузнмају н зову Србима. Име Србин је за грчкога сељака само иолитички појам. У јесеп 1904. г. прешао сам иреко Олимпа из Македоније у Грчку и дошао сједннм српским иратноцем у варошицу Дерели. Тада се у јужној Македонпјп водила огорчена четничка борба између 1'рка и Бугара. Из обе земље су нрелазиле чете у Македоннју. Мене су п онн Грцн, који су 1 II. Ђ. 0 српском пмепу у зааадппјем крајепнма пашега народа. У Бпограду 1901. с. 35—39.