Дело

ЕТНОГРАфСКА ПРОМАТРАЊЛ 17 нешто словенскога македонскога језика разумевали, сматрали за Бугарина, и зато нису били нредусретљиви. Тек кад сам показао властима пасош и препоруке, и кад с.у се увернлп да сам из Србије, престали су ме сматратп за Бугарина. Сличио зпачење има име Србин у Румунији, затим унеколико п у нашим сиоменицима 14. века. Као што .)е позпато, у Румунији има насељених Бугара пз северне Бугарске, осп.м тога нрелазе у Румуннју у печалбу сваке године многе хиљаде Бугара н Срба. II оне настањене и ове печалбаре Румуип зову само Србима. Име Србин је овде ндентично са иојмом Словенин. У пашим споменицима поменуте перподе пме Србин има тројако значење: етнографскп Србин, иолптички Србин, затим земљорадник, као супротпост Влаху или пастпру. Врло је интересантно сазнатп када се и зашто се име Бугарин тако јако рашпло по централним деловима европске Турске п како је опо добило поменуто пенационално значење. Таква историјска пспитпвања пе спадају у задатке овога списа, који има тежњу да утврди данашње зиачење имена Бугарпн у Македоппји. Али је и с последњег гледпшта од интереса поменути неколнко података, из којнх би се видело како су се Македонци раније називали. 0 бугарском је имену написао врло учепу расправу II в. ШишмановЂ,1 а за српско и друга која се у Македоннји у току векова помињу прибрао је податке Д-р В. Ђерић.2 Ђерић је радио по статистичкој методи, наводећи име и годину, у којој се име помиње. Ја сам и .сам загледао у главније изворе, да добијем уверење и слику о раснрострањењу имена Србип и Бугарпн. Осим тога сам љубазношћу г. Љ. Ковачевића разгледао с њиме мпоге повеље поглавито немањнћског доба, које је г. Ковачевић преписао и које ће ове године бити наштамнане у нздањима наше Академије. Пз разгледања поменутих сппса и рукописа ово излази. Византијски писци су она словенска нлемена, што су се у Македоннји за време сеобе иарода, населила, звали просто Словеннма, а њихову земљу су кашто назнвали Словенијом (Македонија).3 За време бугарске владавине, нарочнто за време 1 Бугарскп СборнпкЂ 16—17. 1900. с. 701. - 0 српском имепу у Старој Србпји п у Маћедоппјп. Београд 1904. с. 46. 3 Оеог^шк Себгепиз. Согриа зспр^огиш ШаЦтае Ву/.апбпае. Воппае 1838. I с. 761, 772, 773 птд. Позпато је да се горњо може многобројппм прпмерпма потпрдптп. Дело, књ. 38. 2