Дело

18 Д Е Л 0 знатне бугарске моћи под царем Симеуном у 10. веку, македонске Словене су називали политичким именом Бугари, а њихову земљу Бугарском. Без сумње је то полптичко име почео и народ примати, као што се и данас дешава у сличним случајевнма. Противно томе Д-р В. Ђерић тврди, да „од најстаријпх времена па до иочетка 19. века нема ниједнога поуздана примера, где би Словени у Маћедонији сами себе називали Бугарнма или свој језнк бугарским".1 Доцнпје, у 13. веку, Македоннју су Срби освојили. Има много знакова да су она словенска племена, која су живела око Скопља, Куманова, Тетова и у Поречу била и пре српског завојевања ближа Србима. II данас је народ поменутих крајева по свнма етнографским особинама, п лингвистичким, ближи Србима, ма да се и на њему виде и бугарски утицаји. Та о'бласт је од 13. века била под Србијом, затим је у турско доба, све до 1767. г. била под српском, пећском патријаршијом. — Даље се јасно из споменика види, да су Словени у правој Македонијн од српске владавине почели примати име Србин, а иолитичког имена Бугарин је скоро сасвим нестало. У доба Милутиново се само једанпут поред Срба и Грка помиње-, а у Душапово доба га иотпуно нестаје. У Душанову Законику1 2 3 се помнњу Срби, Грци, Власи, Арбанаси и Саси, а нигде Бугари, а Законик су допели сабори у Скопљу (1349. год.) и Серезу (1354. г.), и он је вредео за сву Душанову царевпну, која се простпрала од Дунава до јужне тесалијске границе. У свпма повељама Душановим и Душанова доба, које се тнчу македонскпх крајева, помпњу се само Срби, Грци, Власи, Арбанаси, Саси, опет нигде Бугари.4 Впзантијски цар Кантакузен, којп је по Македонији водио ратове најпре с царем Јованом н царпцом Аном, затим с Душаном, на више места помнње Србе: тако 1 Ор. сИ. с. 42. 2 Мшутипове повеље у МопитегИа 8ег1лса п Споменпку сри. Акад. III. затим у збнрцп г. Љ. КовачевиНа. Ст. НоваковпН. Закоппк Стефапа Душана 1349. и 1354. у Београду 1898. Народп со парочито иомнњу у чл. 39. н 82. прпзренског рукопнса. 1 Особнто је нитересантпа хрнсовуља у Гласнпку срп. уч. друштва књ. XXIV 1808. с. 241, где се иомнњу Срби ичпњске областп, затим опа у .1. НаГаИка: РатаГку <1Ге\’шћо рњетшс1\ч ДсћоМоуапт'. V Ргаве 1873, с. 99., где су границе пзмеђу сриско земље и Грчке, затпм хрпсовуље у рукопису г. Љ. Ковачевнћа.