Дело

ЕТНОГРАфсКА ПРОМАТРАЊА 19 прича о српским сељацима код РћШрр1, код града Просека, а Душанова војводу Хрељу, који је владао у Струмици и Петричу и био македонског порекла, зове Србином.1 Кад су се после смрти Душанове, за владе његова сина Уроша, одвојила нека македонска властела и образовала засебне државице, као краљ Вукашин у западној Македонији, а Дејановићи и Угљеша у источној Македонији, онп су и даље себе, своју власт и своје војнике — Македонце називалп срнским именом.2 'При крају 14. века је дакле име Србин нревладало у Македонији. По горњим излагањима је поуздано, да су тада Македонцп врло лако примали српско име, врло вероватно лакше но што су раније прималн бугарско; иначе не бп могло бугарско нолптичко име битп тако брзо нотиснуто. Свако тумачење овога факта само је хипотеза. Али изгледа ми сасвим природно ово претноставити. Бугарпн је име страног, уралско-финског народа, којп је завојевао Словене источне половпне Полуострва; требало је много векова док су се навнклп ти, с Татарима асимиловани Словени, да се не само политички, као држава, зову Бугарима, већ п да свој језик и себе као етнографску целнну назову Бугарпма. Зна се из споменика како се њихов језик дуго звао словенским а држава бугарском. Док је срнска држава била етнографска, држава српског народа, ово је била држава војничке касте уралско-финских Бугара, који су потчпнилн Словене. Кад таква држава и српска држава завладају нанзмепнчпо над нацпонално неутралним македонским Словенима, прпродно је што су овп лакше нримали српско име. Наступнла је турска инвазија с Југа. До краја 11. века Турци су били освојпли целу Бугарску, и тамо је нестало државног жпвота. Србпја је постепено освајана: најпре су Турцп потчннилн јужпе областп српскога народа, затнм остале: Македонију дефипптивно 1394. г. затим Бранковића Србију 1459., Босиу 1463., Херцеговпну 1483., папослетку Зету 1496. год. У областн српске државе н народа одржао се дакле државни живот сто година после освојења Бугарске; Турци су освојилп .јужне земље, и слободна српска држава се све више Северу п Северо-Западу померала. Због нознатпх особнна људске прн1 Кантакузеп. Иеторпја књ. 11 с. 256. и 271., књ. 111 с. 327. За иоследње о Хрељи н: Србеки Комнени, у Гласнику Друштва Србске Словеспостп XIII. - Ст. НоваковпВ. Србн н Турцп XIV п XV века. 1893. с. 184. — Д-р В. Ђерпћ. Ор. сћ. стр. 13. О*