Дело

НОЋ ПОСЛЕ МАРША 275 је вукао ноге шетајући крај оружја, а у себи је проклињао злу судбу и свог водника који му не дадоше да се слатко испава после мучног маршовања. Пред шатором команданта пука стајали су у полукругу батаљонски и четни дежурнн н примали заповест од доброћудног и бркатог команданта. А кад су се на чистом и још црвенкастом обзорју запалиле прве звезде, у нашем логору било је већ мирно. Скупљени у мале гомилице и потурпвши шињеле под главу, војници су спокојпо лешкарили пушећи и разговарајући о лепоти девојака из овог места. Мали Спира, левокрилни из моје чете, жмиркајући обешењачкн очицама причао је неке своје авантуре, док је био у служби код Јанаћка механџије, чија се механа уздизала тамо сред варошице, и из које је допирала већ звека чаша п песма веселих официра. Ф Наједанпут кроз вечерњу тишииу затреперише звуци трубе, и војници живо поскакаше и почеше се спремати. „Штабац“ Јовањика је сам свнрао збор за молитву, и танани глас његове кратке и нове трубе пиштао је и пробијао се кроз шуму, село и ударао о брда, па се затим опет враћао нама појачан н удвојен. Пук је стајао постројен позади оружја, и по команди се скидале капе и смерно се војници крстили. Затим јекнуше метални звуци наше пуковске музике и зазврја добош. Величанствени тоновн молитве извише се изнад нашпх глава, — испочетка тпхо и лагано а за тим све јаче и силније. Наша изнурена тела добијаху нову снагу, а осушене и испуцале усне мицаху се шапћући молитву, коју тог истог тренутка изговараху још хиљаде поштеннх и наивних сељака обучених тако исто у плаве копоране са црвеним јакама. Стајао сам иозади свог вода п кад је музика најсилпије трештала, .ја сам слушао како нспред мене редов Мнлосав шапуће п помиње некога: „здравље п живот мог Жикице... наје, Станојке...“ Једннм снажним акордом музнка заврши молитву. Чили и окрепљени, војницн се растурише но шаторнма вадећн из торбпца металне порције и тајин. Казанп поређани једап крај другога, пушилп се и мирис који се од њих дпзао, голнцао нам је ноздрве. Настало је оно обпчно гурање прн дељењу вечере, и шум од иорција и кашика све се више ширио логором. 18*