Дело

276 Д Е Л 0 Спустила се топла, звездана јужњачка ноћ. У логору је одавно изумро задњи звук „повечерја“, и пук је спавао праведничким, слатким сном, и одмерено хркање у хору нарушавало је ноћну тишину. Само из шатора, у коме су били музиканти, видила се кроз шаторско крило дрхтава светлост свећице и допирао некакав шапат. То музиканти играју „ајнца“ на изврнутом добошу, а стари наредник Смичка, пијуцкајући јефтин „самоток“, лагано прича његову вечито исту и једнолику причу из турског рата, кад је он стунио као дечко први нут у музиканте. „Ја сам бпл тобошар у седмем пуку... Але смо били и јунаци... Наш капел-мајстор пан-Трухелка, Бох му дал покоја, так је видел, да ћу бити добар музикант и волел ме јако...“ Из Јанаћкове механе допирали су измешани гласови песме и циганских вијолина, и кроз сањиву ноћ јечала је песма: „Синоћ паде тавна магла...“ Познао сам глас мога побратнма. Био је то наш најбољи певач у пуку. Млад здрав, весео, вазда готов за шалу — био нам је свима омиљен. Седели смо заједно у стану, у паланцн где је био наш пук. Извукао сам се из друштва и дошао у логор. Измамила ме топла ноћ, планински ваздух и звездано небо. Лешкарио сам пред својим шатором, пушио мирисаву цигарету и нренео се мислима у место, које смо оставили још пре два месеца и за које ме везују толике драге успомене. Били смо на путу да се вратимо тамо, где нас тако жудно очекују, па ипак сам био нестрпљив, и било ми некако слатко стварати у глави слику скровитог и убавог затпшја. Лежао сам и будан сањарио... ...У малој, ниској к^ћицн из авлије, на крају „господске улице“ станујемо нас тројица у три светле, чисто окречене собице у које се улази из пространог, циглом патосаног ходника. Ја још н сад као да осећам онај прпјатни мирис који испуњава моју собицу, — мирис од сувог боснљка за поцрнелом иконом и дуња ноређаних на старнискпм полицама, задах од дуванског дима и скоро опраног рубља у гломазним шареним сандуцима.