Дело

24 Д Е Л 0 том је најпре у европску наурсу унесена погрешна основа и велика заблуда, да се македонски Словенн морају прибројати једном од два балканска словенска народа. Међутимје познато из аутобнографије Амп-Буеве п из његових многобројннх списа,1 да он није знао ни један словенски језик, да је владао с неколико српско-бугарских реченица, које обично путнпци науче, и да никако није могао осетпти разлике између српскога и бугцрскога језнка. Зна се даље из Ами-Буевпх списа, да се он нпје могао инепирисати за идеју о бугаризму Македонаца нп нознавањем етнографскнх и пснхичких народнпх особпна. А. Буе је колорисао Македонпју бугарском бојом само с тога, што је чуо да се македонски Словени зову Бугарима, а није као странац разумевао смисао тога имена. Осим тога је А. Буе употребио нрп израдп етнографске карте и путопнсе од РоисЈиеуШе-а, Сои81пегу-а п СНезеђасћ-а; због тога треба оценити и вредност поменутих путописа као етнографеких извора. РоициеуШе је био француски консул код јањпнског Али-наше, а проиутовао је почетком 19. века Грчку и неке крајеве Турске, додирујућп Македонију само периферијски и интересујући се скоро искључво за археологпју.1 2 Он збиља зове Бугарима оне Словене, на које је при свом иутовању наишао, и то једнно с тога што је чуо да их тако тако зову Грци и ње1 А. Воие. 1>а 'Гигцше сГЕигоре 4 сотез. Рапе 1840. — КесиеП (1‘ШпегаГгеб (1е 1а 'ГшчЈше П Еигоре 1. е! II. Меппе 1854. 2 РосциеуШе. \Тоуа§е с1е 1а бгесе. Веих1ете е<1П.. 2 свеске, 1826. св. I с. 418; св. II. с 524 са лве карте. РоициеуШе. — Тгаге1б т Сгеесе апс1 Тигкеу, сотргећепбшр; а рагОсШаг ассиШ. о! 1ће Могеа. АЉаша е!с. А сотрапбоп ћеСхееп 1ће апсјеп! аги! ргебеп! б1а!е о! Сгеесе. с. 482. с једном кзртом, бесош! еПШоп. Еоп(1оп 1820. Дело је бпло од великог значаја за пденгпфиковање старпх места с данашњим и за расвет.њавање историјскпх догађаја. За географско п тоиографско позпаван.е Полуострва врло су зажне две карте јужппх делова. које је пзрадио Еарје, „Сеодгарће (1и Ко1“. Ппе су првп, најбољп покушај да се устаповп облик јужпих делова Балканскога Полуострва, да се главпе тачке бар по нтипорарским подацпма утврде, а некп н по астрономскпм проматрањима СаиШег-а. Ири крају књпге (с. 442—450) има учепа дпсертација о плаипнама Б. 11-а (које се иод тпм пменом ппкако не помпње), у којој је ово главпа мнсао: Орбелусје чвор македопскпх плаппна, а све остале, као: Скардус, Скомнус или Десиотодаг. Хемус илп Балкап, су његовп ограпцп: Орбелус је целе голппе иод спегом. Ово орографско схватање представ.Ђепо је н па карти, која је делу додапа. — То с.у главни резултатп. Нигде се нарочпто не бавп о стпографијп, пити има нкаквих етиографских резултата.