Дело

ЕТНОГРАфсКА ПРОМАТРАЊА 25 гови турскп пратиоци. На једном месту је рекао нешто више о „Бугарима.“ По томе месту се види, да он њихов језик сматра за словенски, слнчан дубровачком (српском). Али је јасно да се ннко озбиљно не може на РоицпеуШе-а у оваквом спору позивати, и мени ни на памет не пада да горње речи употребим у српску корист.1 Исти је случај с Соивтегу-ем, који је пре и после фрапцуске револуције био фрапцускп консул у Солуну и обишао Воден, Бер, Његуш, Пазар, Серез, Драму и Кавалу ради археолошких испитивања. И он македонске Словене зове Бугарпма, али се по једном месту видн, како мисли да су то стари Македонци, Пеони и други, и да су им словенски завојевачп наметнулп само свој језик.1 2 Знаменити фитогеограф Гризебах, којп се пењао на неколико највиших македонских планина, и који није знао, као пи Ами Буе, ннједнога словенскога језика, назнва такође македонске Словене Бугарима, а из истих разлога као и А. Буе. Оно што је Грпзебах боље о овом питању поменуо, није уиотребљено.3 * * * * * * * IIНа основу оваквнх, за етнографско спорно питање апсолутно неупотребљивпх извора н својих погрешних проматрања, управо поглавпто на том основу што су А. Буе н остали по1 Хоиз иоиз аггекатез а Иакоз ои Боирип, \П1а§е бИие а реи (1е (Иб1аисе <1иЈ1ае (1еД\абкопа. Јиз^ие 1а ј' а\ајб \оуа§е сотте еп рауб Је соипаГззапсе. ршз^ие је роиуа1б раг1ег аих ћоттез е! соттишдиег а\:ес еих, та1з 1с! 1а зсеп<' ећап^еаИ. Ј’еп1га1б <1апз 1а ге§1оп <1ез Ви1&агез е! И ГаПпк гесоипчг а (ЈиеЦиеб то!б езс1ауопз ^ие ,ј’ а\-а1з аррпз репЈап! топ зејоиг а Ка§оизе“. Уоуа^е (1е 1а Огесе II р. 517. 2 Е. Е. Соизтегу. Уоуаде (1апз 1а Масе<1о1пе, соиЊпап! (1еб гесћегсћез зиг ПизЊЈге, 1а §ео§;гарШе е! 1ев апИдиИез <1е се рауз. Тоте 1 п 11 Рапб 1831. За порекло ипдп I р. 94. 3 Опезећасћ. 11е1зе <1игсћ Китећеи ип<1 пасћ Вгизза I п II ОоШп^еи 1841. А. Опезећасћ II В<1. с. 65. Говорп ио ооавештењпма („пасћ Јеп \ ои ппг ет§е/ор;епеп Хасћг1сШепи) о граппцама пзмеђу грчког п словенског, затпм српског и бугарског језика, па за последњу границу каже: „ићег <Пе Огеп2бсће1(1е <Иезег ћеШег ТосШег Јез з1а\1сћеп 81аттз копп!е п1сћ1з ^епаи апдекећеп \\ег(1еп, \че1тећг \\’шч1е 1>ећаир1е1, <1аз зје <1игсћ аИтаћћсће УегпПбсћипр; (1ег \Уог1ег §1е1сћзат Јп еЈпег Сћегрдш.цз/опе тИ етапЈег \егбсћто1/.еп“ с. 65. То ,је једП110 место у Грпзебаху, где се говори о српском п бугарском језику. II ако пије знао српскп и бугарски. овај даровити научњак је осетпо пстппу до које се тек у пајповпје време долази па основу етнографских студпја. Како су површно п погрепшо прављене етпографске карте н нз тога се впдн. што ово тачпо место пз Грпзебаха пије узето у обзпр. већ само име „Бугарнн,“ које ,је Грпзебах, као н осталн путннци, често употребљавао.