Дело

26 Л Е Л 0 менути путници чули од својих турских или грчкнх пратнлаца да македонске Словепе зову бугарским нменом, колорисана је сва Македонија бугарском бојом. Међутнм је у исто време с послецњим путнпцима путовао и жпвео у Македонпји Ог. Ј. МиПег, који је био дугогодишњи лекар у турској војсци. Његово се дело одликује врло финим опсервацијама о етнографским особинама народа, које је проматрао. Ми11ег зове македонске Словене Србима.1 Путовали су по Македонији и чули име Бугарин и поглавито на основу тога и претходних карата обележили су бугарском бојом и Македонпју: фрапцуски конзул 0. Бе.јеап,2 затим две енглеске мисионарке 0. М. Маскеп21е и А. Р. Јгћу.3 1 Ог. .ЈозерН МиИег. АЊашеп, КитеПеп ипс! (Ие озкеггеГсћ-топкепе&пшзсће (јгепхе. Хећзк е1пег Капе \оп АЉапЈеп. Мћ етег Уоггеће \оп Ог. Р. Ј. НаГапк. Рга^ 1814. с. 103. Дело оппсује само оитољскп вплајет п неке делове Старе Сропје п Ароанпје, јер се ппсац ограничава да пзнесе једпно оно што је сам вндео и чуо; с те стране је, дакле, боље радпо но А. Буе. Као турскп лекар пропутовао је довољно област коју оппсује, п могао је сазнатп многе нодатке, којп су другпм путнпцпма остали непозпатп. Зпао је српскп боље но п једап страни старпји путнпк на Балк. Полуострву, а оспм тога у неколпко п турскп п арнаутски. Нема поуздаппјег старпјег дела о овнм крајевпма по што је Милерово. Дело пма облик научне специјалне географпје, какве су се почеле јављати у првој половпнп 19. века. После увода п полптпчкпх гранпца у њему се пзлажу: плаппнске спстеме, воде, климске прплпке, врсте земљпшта. пропзводп стаповппштва, његове особине, начпн жпвота и рада, затпм топографпја. II сад пмају вредпост, и увек ће .је задржати, Милеровп подацп о становппштву; његова статпстпка је најтачнија. Има пнтересантнпх подагака о продуктнма ц трговпнп, која се, и пз бптољског вплајета, кретала опда једнно према Јадранском Мору. Карта. која је делу додата п на којој је тереп шематскнм шрафама представљен, врло је мала, без размера. Главне орографске п хпдрографске линије су доста тачпе: на њој је много впше насељених места но на дотадањпм картама, а Метохпја је претрпана селпма. За етнографске студпје је ово дело бољи нзвор од свих претходних, ма да мпслим, да не треба полагатп неку особпту вредеост на име којпм он македонске Словене обележава. - 0. Бејеап. Саг1е екпордарШцие <1е 1а Тшчјше сГ Еигоре ек (1ез екакз \аз>аи\ ашопошез. Ег^ап/.ипцзћеГГ № 4. /и РеЉгшаппз МШћеПип&еп. Оокћа. Јизкиз Рег(ћез 1861. ( ћегзјсћк \ оп 0. Бејеапз КеЈзегоикеп т Пег ТигкеЈ 1857—1870. пасћ зеЈпег МћкћеПипд уоп А. Рекегтапп. МзЉ. 1:2,500.000 1870. а 0. М. Маскеп/де ап<1 А. Р. 1гћу. 'Гће Тигкз, Гће Сгеекз апП кће 81а\'0пз' 1,оп(1оп 1867. Срнски превод од Ч. Мијатовпћа, Београд 1868. г. Ово дело би остало без звачаја, да га пије на српскп превео М. Мпјатовпћ: „Путовање по